Недеља
11. мај
1. ПРОРЕЧЕНА СВЕТЛОСТ
а. Како је Свети Дух најавио Исуса преко Исаије? Исаија 49:6.
б. Како је Симеун препознао Исуса када су Га довели у храм на посвећење и на какво размишљање то треба да нас наведе? Лука 2:32.
„У храму у коме је Христос сад проповедао, стари Симеун је говорио о Њему као о виделу – ’да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља’ (Лука 2:32). Тим речима је на Исуса применио једно пророчанство које је Израиљу било познато. Свети Дух је преко пророка Исаије рекао: ’Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских’ (Исаија 49:6). Према општем тумачењу, то пророчанство се односило на Месију, а кад је Исус рекао: ’Ја сам видело свету’, народ није могао одбацити Његово тврђење да је Он Обећани.“ – Жеља векова, 452.
„О, какве ли поуке за нас у овом приказу чудесних збивања у Витлејему! Какав укор то представља за наше неверовање, за нашу охолост и духовну уображеност! Какво упозорење на опасност која и нама прети: да нас постојећа равнодушност не учини неспособнима да разликујемо знаке времена, и да стога и ми не упознамо дан свога похођења.“ – Велика борба, 283, 284.
Понедељак
12. мај
2. ОДБАЧЕНА СВЕТЛОСТ
а. Како су јеврејске вође реаговале на Христову мисију? Јован 1:11; 8:13.
„Целокупни Христов живот и учење били су непрестане поуке о понизности, доброчинству, врлини и самоодрицању. То је представљало стални укор за самоправедни, строги дух који су испољавали Јевреји. Сотона је обузимао њихов дух у све већој мери, док нису подивљали на сам помен дивних Христових дела која су одвлачила пажњу народа од њих. На крају су поверовали да је Христос варалица, и сматрали су врлином сваки план помоћу којег би могли да Га се реше.“ – Спиритуал Гифтс 4а, 117.
б. Шта је Исус јасно објаснио неверним фарисејима и какав је, упркос томе, био њихов одговор? Јован 8:14-18.
„(Фарисеји) нису познавали (Христов) божански карактер и мисију јер нису претраживали пророчанства која су се односила на Месију, што је била њихова привилегија и дужност. Они нису били повезани са Богом и са небом и стога нису могли схватити дело Спаситеља света; иако су примили најубедљивији доказ да је Исус Спаситељ, ипак су одбили да отворе свој ум за разумевање. Испрва су Му се успротивили у свом срцу, одбијајући да поверују у најснажније доказе Његовог божанства, а као резултат тог одбацивања, њихова срца су постајала све тврђа све док нису постали одлучни у свом неверовању и одбијању да прихвате Христа.“ – The Спирит оф Prophecy 2, 354, 355.
ц. Какву упадљиву супротност између себе и неверних фарисеја је Исус поменуо? Јован 8:19-23.
д. Која је била фатална последица одбацивања Христа од стране јеврејских вођа? Јован 8:24; Матеј 23:38.
Уторак
13. мај
3. ДВЕ КЛАСЕ СЛУШАЛАЦА
а. Након што су упозорени да ће умрети у својим гресима, шта су фарисеји захтевали од Исуса и зашто? Јован 8:25 (први део).
„Претварајући се да не разумеју Његове речи, они су питали: ’Ко си ти?’ Били су решени приморати Га на јавно признање да је Он Христос. Његов спољашњи изглед и Његово дело толико су се разликовали од онога што је народ очекивао, да су Његови препредени непријатељи сматрали да ће Га народ одбацити као обмањивача ако отворено каже да је Месија.“ – Жеља векова, 452.
б. Како им је Спаситељ одговорио – откривајући тиме своју изузетну повезаност са Оцем? Јован 8:25 (последњи део),26-29.
„Христос није никада скренуо од верности начелима закона Божјег. Никада није учинио ништа супротно вољи свога Оца. Он је пред анђелима, људима и демонима могао изговорити речи које би у сваким другим устима биле хуљење: ’Ја свагда чиним шта је Њему угодно’ (Јован 8:29). Његови непријатељи су га прогонили дан за даном пуне три године, трудећи се да пронађу нешто што би укаљало Његов карактер. Уз помоћ свих сила зла сотона је упорно настојао да Га савлада, али у Њему није могао да нађе ништа чиме би се могао користити. Чак су и ђаволи морали признати: ’Ти си светац Божји.’“ – 8 Сведочанство, 224, 225.
ц. Објасни Христову свакодневну повезаност са Оцем и на који начин ми треба да доживимо исто искуство. Јован 15:10; Ефесцима 2:4-6.
„Христови следбеници треба да буду онакви какав је био Он кад је примио на себе људску природу – то је Божја намера. У Његовој сили треба да живе животом чистоте и племенитости као што је Спаситељ живео.“ – 8 Сведочанство, 312.
„Спаситељев живот на земљи, иако испуњен сукобима, био је живот мира. Док су Га разјарени непријатељи стално прогонили, Он је говорио: ’И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно’ (Јован 8:29). Никаква олуја људског или сотонског гнева није могла да поремети мир Његове савршене заједнице с Богом.“ – Мисли с Горе благослова, 31.
Среда
14. мај
4. РЕФЛЕКТОВАНА СВЕТЛОСТ
а. Док је Христос фарисејима говорио продорне истине, како су Његове речи утицале на искрене слушаоце и зашто то може да охрабри и нас данас? Јован 8:30.
„Христос је знао како да се постави разумно и мирно и да осујети њихове планове да Га осуде. Речи Господње биле су попут оштрих стрела које погађају мету и рањавају срца Његових тужитеља. Сваки пут када би се Христос обраћао народу, без обзира колики био број Његових слушалаца, Његове речи имале су спасоносни утицај на душе неких међу њима. Ниједна вест која је икада изашла из Христових усана није остала без учинка. Свака реч коју је изговорио Његовим слушаоцима донела је нову одговорност. Проповедници који свету носе последњу вест милости, који искрено и предано износе истину и ослањају се на Бога за снагу, никад не треба да страхују да ће њихови напори бити узалудни. Нико не може рећи да стрела истине није долетела до циља и пробола душе оних који је слушају. Иако ниједно људско око не може видети лет стреле истине, иако ниједно људско ухо није чуло вапај рањене душе, ипак истина тихо утире свој пут ка срцу. Бог проговара души, и у дан коначног обрачуна Божји слуга стајаће са трофејима искупљујуће милости и одаваће част Христу, коме она једино и припада. Бог, који види у тајности, јавно ће наградити оне који су објављивали истину у Његово име.“ – The Signs оф the Тимес, February 6, 1896.
б. Осим проповедника, ко је још благословен одсјајивањем небеске светлости? Псалам 27:1; 147:15; Исаија 55:10,11.
„И оне који нису позвани у проповедничку службу треба охрабривати да раде за Учитеља према својим различитим способностима. Стотине људи и жена који у духовном смислу стоје беспослени могли би знатно да допринесу служби коју Бог радо прихвата. Уносећи истину у домове својих сродника, пријатеља и суседа, они могу да учине велико дело за Учитеља. Бог не гледа да ли је неко истакнута личност. Смерне и побожне хришћане Он може да употреби, чак и ако немају тако свестрано образовање као неки други. Такви могу да се посвете раду за Њега идући од куће до куће. Седећи поред огњишта – ако су смерни, обазриви и побожни – они стварним потребама породице могу да одговоре више него рукоположени проповедник.“ – 7 Сведочанство, 21.
Четвртак
15. мај
5. РОПСТВО НАСУПРОТ „СЛОБОДЕ“
а. Шта је Исус рекао Јеврејима који су Га прихватили? Јован 8:31,32. Насупрот томе, како су неверници пропустили да разумеју који је једини услов под којим можемо бити ослобођени греха? Јован 8:33-36.
„(Фарисеји) су били у најгорем ропству – били су запоседнути злим духом.
„Сваки човек који одбија да се покори Богу налази се под влашћу једне друге силе. Такав човек није свој господар. Он може говорити о слободи, али се у ствари налази у најгорем ропству. Он није у могућности да види лепоту истине јер је његов разум под влашћу сотоне. Иако себе обмањује да се покорава наређењима сопственог разума, он се у ствари покорава вољи кнеза мрака. Христос је дошао да са душа раскине окове робовања греху...
„У делу спасења нема присиљавања. Ту се не употребљава никаква спољна сила. Под утицајем Духа Божјег, човеку је остављено да слободно одлучи коме ће служити. Најузвишеније осећање слободе садржано је у промени која се догађа кад се душа потчини Христу. Одбацивање греха је акт који врши сама душа. Истина, ми се не можемо сами ослободити сотонине власти. Међутим, ако желимо да се ослободимо греха и ако, осећајући своју велику потребу, у молитви тражимо силу која је изван и изнад нас, божанска снага Светог Духа прожима тада силе наше душе, и оне се покоравају вољи, испуњавајући вољу Божју.
„Једини услов под којим је могућна човекова слобода састоји се у томе да човек постане једно са Христом. ’Истина ће вас избавити’, а Христос је истина. Грех може тријумфовати само ако ослаби разум и уништи слободу душе. Потчинити се Богу значи вратити се себи самом, вратити се слави и достојанству човека. Божански закон којем треба да се покоравамо је ’закон слободе’ (Јаков 2:12).“ – Жеља векова, 453, 454.
Петак
16. мај
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Објасни значај речи које је Симеун изговорио о Исусу.
2. Опиши понашање књижевника и фарисеја према Христу.
3. Шта ће се десити са њиховим народом због одбацивања Христа?
4. На који начин искрене душе одговарају Христу – и тада, и данас?
5. Објасни концепт слободе у светлости јеванђеоске истине.