1. СВЕЧАНИ ТРЕНУТАК Недеља 14. септембар

а. Када је Исус завршио своју посредничку молитву, куда је отишао са својим ученицима, и са којим циљем? Јован 18:1; Матеј 26:36. б. Обративши се тројици ученика који су Га пратили, шта их је Господ замолио и зашто? Марко 14:33,34. „(Сотонин) циљ је био да плима безакоња постане тако велика да искупљење људског рода изгледа потпуно немогућно, тако да Син Божји, кад покуша да спасе изгубљени свет, буде потпуно скрхан проклетством греха. Делујући веома опрезно и смишљено, непријатељ је Христу тежину преступа приказао тако великом да Му је то задало тежак бол и Он је осетио да не може остати у непосредној присутности иједног људског бића. Он није желео да чак ни Његови ученици буду сведоци Његове агоније док је дубоко размишљао о беди и несрећи света. Чак ни Његови најдражи и најприснији ученици нису смели да буду у Његовом друштву. Мач правде је био извучен из корица и гнев Божји против безакоња почивао је на човековом заменику, Исусу Христу, јединородном од Оца.“ – Коментари библијских текстова, 481.

---

2. ДУБОКА АГОНИЈА Понедељак 15. септембар

а. Која је суштина Христове прве молитве у Гетсиманији? Марко 14:35,36. „Христос се сад налазио пред њима у положају у коме Га никад раније нису видели. Његове патње се најбоље могу описати речима пророка: ’Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама’ (Захарија 13:7). Као заменик и као јемац за грешног човека, Христос је патио под божанском правдом. Видео је шта правда значи. Дотада је Он био као посредник за друге; сад је чезнуо за тим да Њему неко буде посредник.„Осећајући да је Његова веза с Оцем прекинута, Он је страховао да у људској природи неће бити у стању да издржи предстојећу борбу са силама таме. У пустињи искушења, на почетку Његове мисије, судбина људског рода је била на коцки. Тада је Христос победио. Сада је кушач дошао на последњи страшни двобој. Он се за тај тренутак припремао за све време Христове трогодишње службе. За њега је све било у питању. Ако овде претрпи неуспех, све његове наде у погледу полагања права на власт над овим светом биле би уништене, царства света би коначно постала Христова, а сам он би био савладан и одбачен. Али ако би Христос био побеђен, земља би постала сотонино царство и људски род би заувек потпао под његову власт. Христос је знао шта је предмет спора у сукобу који Му предстоји, и помисао да је одвојен од Бога испуњавала Му је душу ужасним страхом.“ – Жеља векова, 663, 664. б. Вративши се после молитве испуњене агонијом, у ком стању је Исус нашао своје ученике? Који укор им је Он упутио? Марко 14:37,38. „Подигавши се с мучним напором, Он је посрћући дошао до места где је оставио своје пратиоце, али ’нађе их где спавају.’ Да их је затекао на молитви било би Му лакше. Да су у Богу тражили заклон како их сотона не би савладао својом силом, њихова постојаност у вери пружила би Му утеху. Али они нису послушали Његову опомену: ’Стражите и молите се.’ Испочетка су били забринути што свог Учитеља, обично тако мирног и достојанственог, виде опхрваног тугом која им је била несхватљива. Чувши Његове болне вапаје они су се молили једно време. Нису намеравали да одрекну молбу свог Господа, али су били као парализовани мртвилом, које су могли победити да су продужили да се обраћају Богу. Нису схватили неопходност бдења и усрдне молитве да би могли одолети искушењима.“ – Жеља векова, 665.

---

3. ДУБОКА АГОНИЈА (наставак) Уторак 16. септембар

а. Која је била Христова друга молитва и шта су ученици тада радили? Матеј 26:42,43. Које пророчанство је тада испуњено? Исаија 52:14. „Недавно пре тога, Исус је стајао као силан кедар одолевајући бури напада побеснелих противника. Упорно и са срцем пуним мржње и подлости, они су се узалуд трудили да Га збуне и савладају. Стајао је у божанској величанствености као Син Божји. Сад је био као трска која се љуља и заноси шибана жестоким налетима олује. Приближио се крају свог дела као победник пошто је корак по корак задобијао победу над силама мрака. Као Онај који је већ прослављен, Он је с пуним правом тврдио да је једно с Богом. Његов глас није подрхтавао када је уздизао своје песме хвале. Својим ученицима је говорио речима охрабрења и нежности. Али сад је дошао час сила таме. Сад се у тихом поветарцу ноћи могао распознати Његов глас, али не са призвуком тријумфа, већ пун људске стрепње.“ – Жеља векова, 667, 668. б. На који начин је Син Божји утешен у том критичном часу? Лука 22:43. Којим речима је Исаија прорекао Христову агонију и утеху? Исаија 53:11. „У тој страшној кризи, када је све било у питању, када је тајанствена чаша подрхтавала у руци патника, небо се отвори, сноп блештаве светлости проби се кроз олујни мрак тог критичног тренутка и силни анђео који стоји у присуству Божјем, заузимајући место с којег је сотона пао, сиђе и стаде поред Христа. Анђео није сишао да узме чашу из Христове руке, него само да Га, доносећи Му јемство Очеве љубави, охрабри да је испије. Дошао је да божанско-човечанском молбенику подари силу. Он Му указа на отворено небо, говорећи Му о душама које ће бити спасене Његовим патњама. Уверавао Га је непобитним доказима да је Његов Отац већи и моћнији од сотоне, да ће Његова смрт потпуно пореметити сотонине планове и да ће царство овог света бити дато свецима Свевишњега. Рекао Му је да ће угледати труд душе своје и бити задовољан, јер ће видети небројено мноштво Адамових синова и кћери вечно спасених.“ – Жеља векова, 670.

---

4. ИСУС УХАПШЕН Среда 17. септембар

а. Ко је предводио групу која је ухапсила Исуса? Јован 18:2-5. б. Шта се догодило са побеснелом руљом када им се Исус открио? Јован 18:6. „Када је Исус ступио напред да дочека свог издајника, на Њему се више није видео никакав траг агоније коју је преживео пре свега неколико тренутака. Стојећи испред својих ученика, Он запита: ’Кога тражите?’ А они одговорише: ’Исуса Назарећанина.’ Исус мирно узврати: ’Ја сам.’ Кад су те речи биле изговорене, анђео који је дотада тешио Исуса, стао је између Њега и гомиле. Божанска светлост обасја Спаситељево лице и над Њим се наднесе сенка у облику голуба. Крвожедна гомила није могла ни за тренутак издржати у присуству те божанске славе. Они устукнуше. Свештеници, старешине, војници, па чак и сам Јуда, попадаше на земљу као мртви.„Анђела нестаде и светлост полако ишчезну. Исус је имао прилике да побегне, али је остао, миран и прибран. Стајао је прослављен усред тих окорелих и бездушних људи, који су немоћно лежали испред Његових ногу. Ученици су ћутећи посматрали све у чуду и страхопоштовању.“ – Жеља векова, 671. ц. Како је Јудино издајство утицало на руљу и како је Петар погрешно протумачио Исусову кротост? Јован 18:7-10; Лука 22:47-50. „Видевши како се Јуда дотакао Онога који је тренутак пре тога био прослављен пред њиховим очима, гониоци су се охрабрили. Ухватили су Исуса и почели да везују те племените руке које су увек биле спремне да чине само добро.„Ученици су мислили да њихов Учитељ неће допустити да Га савладају; јер је иста она сила која је те људе оборила на земљу као мртве могла и да их учини немоћним док се Исус и Његови пратиоци не склоне. Били су разочарани и огорчени када су видели како гониоци узимају ужад да би везали руке Онога који је њима био толико драг. Петар је у својој јарости нагло потегао мач да би одбранио свог Учитеља, али је само успео да одсече уво једном слузи поглавара свештеничког.“ – Жеља векова, 673.

---

5. ГАЗИЋЕ САМ У КАЦИ Четвртак 18. септембар

а. Опиши стрпљиву љубав коју је Исус испољио у тренутку свог хапшења. Матеј 26:51-53; Лука 22:50,51. „Кад су ученици видели како су нападачи са кољем и мачевима брзо морали да устукну, поново их је обузела нада. И кад су се гониоци подигли и поново опколили Сина Божјег, Петар је потегао мач и одсекао ухо једном слузи поглавара свештеничког. Али му је Исус наредио да врати мач на његово место, додавши: ’Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?’ Видела сам да су се и лица анђела озарила надом када је Исус изговорио те речи. Они су чезнули за тим да ограде свога Заповедника и растерају ту крвожедну руљу... И срца ученика су била сломљена очајањем и горким разочарањем кад су видели да се Исус препушта својим непријатељима да Га свежу и одведу.„Уплашивши се за свој живот, ученици су сви до једног напустили Учитеља и разбегли се сваки на своју страну. Исус је остао сам у рукама убилачке руље. О, како је сотона тада ликовао! А колики је бол и тугу то задавало Божјим анђелима! Многе чете светих анђела, предвођене најистакнутијим анђелима, биле су послате да буду сведоци овог призора. Они су имали да запишу сваку свирепост и сваку увреду нанесену Божјем Сину као и сваки бол и патњу које је Он услед тога морао да поднесе, јер ће ти исти људи који су учествовали у том страшном призору морати једног дана поново да гледају живи приказ свега тога.“ – Рани списи, 180, 181. б. Шта сви који тврде да верују у Христа морају да науче из опомене коју је Господ упутио Петру? Јован 18:11; 1 Јованова 3:15.

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ: Петак 19. септембар

1. Која Христова молба упућена ученицима је нарочито важна за мене? 2. Како Господње искуство у Гетсиманији треба да утиче на мене? 3. На који начин могу избећи да реагујем слично Петру приликом Исусовог хапшења? 4. Који је био главни узрок Христове агоније? 5. Како је мноштво реаговало пред славом анђела?