Back to top

Sabbath Bible Lessons

Јеванђеље по Јовану (ИИИ)

 <<    >> 
Субота, 27. септембар 2025. Лекција 13
Симон Петар „Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.“ – Лука 22:31,32.
Предлажемо да прочитате:   5 Сведочанство, 309-314. 
„Петров пад је уследио само због његовог претераног самопоуздања; али је покајањем и понизношћу он поново чврсто стао на своје ноге.“ – Христове очигледне поуке, 126.

1. ПЕТРОВ КАРАКТЕР Недеља 21. септембар
а. Када је Симон први пут дошао ка Исусу, шта му је Учитељ рекао? Јован 1:42. Шта знамо о Петровом карактеру пре његовог обраћења? „Поглед Христов почину на (Петру), прочитавши његов карактер и историју његовог живота. Његову наглу природу, његово срце пуно љубави и саосећања, његово славољубље и самопоуздање, историју његовог пада, његово покајање, његов рад и његову мученичку смрт – све је то Спаситељ прочитао.“ – Жеља векова, 120.„Петар је био слаб баш у ономе у чему је сматрао да је јак и тек кад увиди своју слабост схватиће колико му је потребно да се поузда у Христа.“ – Жеља векова, 364. б. Упркос његовим недостацима, који позив је Исус упутио Петру? Матеј 4:18,19. „Исаији је била поверена божанска вест тек кад је, угледавши светост Божју, схватио сопствену недостојност. Петар је примио позив да ради за Христа тек пошто је био наведен да се одрече себе и да се ослони на божанску силу.“ – Жеља векова, 224, 225.

2. ПЕТРОВА ПОГРЕШИВОСТ Понедељак 22. септембар
а. Која чињеница открива да је Петар био погрешив као и сваки други човек, чак и након крштења Светим Духом на дан Педесетнице? Галатима 2:11-14. „Петар је својим пажљивим ставом према вернима из незнабожаца задобио поверење многих. Извесно време је поступао према светлости која му је била дата с неба. Био је толико савладао своје природне предрасуде да је седео за заједничким столом с обраћенима из незнабожаца. Међутим, кад су из Јерусалима дошли неки Јевреји који су ревновали за обредни закон, Петар је неразборито променио своје држање према онима који су се обратили из незнабоштва. Неки Јевреји ’дволичаху с њим... тако да и Варнава приста у њихово дволичење.’ Тај знак слабости код оних који су били вољени и поштовани као вође оставио је врло мучан утисак на душе верника незнабожачког порекла. Цркви је претила опасност отвореног раздора.“ – Дела апостола, 147. б. Коју поуку можемо извући из Петрове грешке и повратка на прави пут? Псалам 145:14. „Петар је увидео заблуду у коју је пао и одмах је настојао да отклони овим нанесено зло, колико је то било у његовој моћи. Бог који од самог почетка зна крај дозволио је да се покаже та слабост Петровог карактера да би прокушани апостол увидео да у њему самом нема ништа чиме би се могао похвалити. Чак и најбољи људи, ако су препуштени сами себи, праве грешке у расуђивању. Бог је такође видео да ће у своје време неки бити толико заведени да ће Петру и његовим тобожњим наследницима приписивати узвишеност и прерогативе који припадају искључиво Богу. И тај запис о апостоловој слабости остаје као доказ о његовој погрешивости и чињеници да он ни у ком случају није био изнад осталих апостола.„Повест о том одступању од правих начела представља озбиљну опомену људима који се налазе на одговорним положајима у делу Божјем, да никад не би попустили у погледу поштења и искрености, него да се чврсто држе начела. Уколико су веће одговорности поверене једном људском оруђу, уколико је већи његов положај и могућност да заповеда и контролише, утолико ће веће штете починити ако се пажљиво не придржава пута Господњег и не поступа по одлукама усвојеним на генералном савету уједињених верника.“ – Дела апостола, 147, 148.

3. ПЕТАР НИЈЕ ТЕМЕЉ ЦРКВЕ Уторак 23. септембар
а. Шта Исус говори о темељу цркве? Матеј 16:16-19. „Истина коју је Петар изрекао представља основу вере. То је оно за шта је сам Христос казао да је вечни живот. Али поседовање овог знања ни у ком случају није било основ за самоуздизање. То се Петру није открило његовом сопственом мудрошћу или побожношћу. Човек никад не може сопственим снагама доћи до спознаје божанског...„Реч Петар значи камен – али не непокретан. Сам по себи Петар није био стена на којој је црква заснована. Врата пакла су га надвладала када се уз клетву одрекао свог Господа. Црква је изграђена на Ономе кога врата пакла не могу надвладати.“ – Жеља векова, 400, 401. б. Попут Петра, шта су други пророци и апостоли изјавили о правом темељу цркве? Исаија 28:16; 1 Коринћанима 3:11; 1 Петрова 2:3-6. „У присуству Бога и свих небеских бића, у присуству невидљиве војске пакла, Христос је засновао своју цркву на живој Стени. Стена је Он сам – само Његово тело, мучено и рањавано нас ради. Врата паклена неће надвладати цркву сазидану на овом темељу...„Вера се темељи на Христу током шест хиљада година. Шест хиљада година поплаве и вихори сотонског гнева наваљују на Стену спасења, али је она остала чврста.„Петар је изговорио истину која је основа хришћанства, а Исус му је учинио част као представнику свих верника. Тада је Христос рекао: ’И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.’„’Кључеви од царства небескога’ – то су речи Христове. Његове су све речи Светога писма, и овде су укључене. Те речи имају силу да отворе и затворе небо.“ – Жеља векова, 401, 402.

4. ПЕТРОВ ПАД И ПОВРАТАК Среда 24. септембар
а. Опиши Петрову највећу карактерну ману. Марко 14:27-29. „И за оне које представља фарисеј, као и за оне које представља цариник поука се налази у искуству апостола Петра. У почетку своје мисије у својству Христовог ученика, Петар је о себи имао веома високо мишљење. Сматрао се јаким. И, исто као и овај фарисеј, у својим очима није био ’као остали људи.’ Петар није био свестан опасности у којој се налазио. Самопоуздање га је одвело на погрешан пут. Осећао се способним да се одупре искушењу; али после свега неколико часова дошла је проба и он се чак уз заклетву одрекао свога Учитеља.“ – Христове очигледне поуке, 123. б. Како се Исус понео према овом арогантном ученику? Лука 22:31,32. „И кад га је кукурикање петла подсетило на Христове речи, изненађен и ужаснут оним што је управо учинио, обазрео се, погледао у оном правцу где су везаног чврсто држали његовог Учитеља. Истог тренутка и Христос је свој поглед упутио на Петра; и у том болном погледу, у ком су били помешани љубав и сажаљење, препознао је Петар самог себе, нагло је изашао напоље и горко заплакао. Христов поглед сломио је његово срце. Петар се обратио и горко окајао свој грех. Он је био сличан овом царинику у свом кајању и скрушености, па је слично њему нашао и милост. Христов поглед му је осигурао опроштај.„Петровог самопоуздања је тада заувек нестало. Никад више није поновио своје некадашње хвалисаве изјаве.“ – Христове очигледне поуке, 123-125. ц. Након што је васкрсао, шта је Исус упитао Петра? Јован 21:15-17. Зашто је Исус то поновио три пута и како је Петар одговорио? Лука 22:31,32. „(Петар) је обешчастио Христа и изазвао неповерење своје браће. Они су мислили да му неће бити допуштено да заузме свој ранији положај међу њима, и он сам је осећао да је проиграо поверење. Пре но што буде позван да поново врши своју апостолску дужност, он је пред свима морао пружити доказ о свом покајању. Без тога би његов грех, иако окајан, могао уништити његов утицај у својству Христовог слуге. Спаситељ му је пружио прилику да поново стекне поверење своје браће и да, уколико је могуће, отклони срамоту коју је нанео угледу јеванђеља.“ – Жеља векова, 789.

5. ПОТВРЂЕН У СЛУЖБИ Четвртак 25. септембар
а. Наведи неке од кључних карактеристика апостолског позива. Колошанима 1:10,11; 3:12-14. Шта можемо научити из начина на који се Христос понео према Петру? „Јеванђеље никад не ствара компромис са злом. Оно не оправдава грех. Тајни греси се у тајности морају признати Богу; али за отворени грех је потребно и отворено признање. Срамота због учениковог греха баца се на Христа. Због тога сотона ликује, а колебљиве душе се спотичу. Дајући доказ о свом покајању, ученик ће – колико је то у његовој моћи – отклонити нанесену срамоту.“ – Жеља векова, 790.„Начин на који је Спаситељ поступио са Петром представљао је поуку и за њега и за његову браћу. То их је научило да са преступником поступају стрпљиво, с разумевањем и љубављу која прашта. Иако се Петар био одрекао свога Учитеља, љубав коју је Исус гајио према њему никад се није поколебала. Такву, управо такву љубав сваки потпастир треба да осећа према овцама и јагањцима повереним његовој бризи. Сећајући се својих слабости и пропуста, Петар је са стадом повереним његовој бризи поступао исто онако нежно као што је Христос поступио према њему.„Значајно је било питање које је Христос поставио Петру. Он је поменуо само један услов апостолског позива и службе. ’Љубиш ли ме?’, питао је Он. То је битна квалификација. Иако је Петар могао да има све друге услове, ипак без такве љубави према Христу он не би могао бити веран пастир Његовог стада. Знање, добродушност, речитост, захвалност и ревност – све те особине су од помоћи у добром делу, али без Христове љубави у срцу, проповедник неће имати успеха у свом позиву.“ – Жеља векова, 791, 792.

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ: Петак 26. септембар
1. На који начин и ја, попут Петра, могу погрешно проценити свој карактер? 2. На који начин могу избећи карактерне мане које је испољио Петар? 3. Које поуке могу извући из Петровог пада и повратка? 4. Након свог васкрсења, зашто је Христос морао Петру да постави директно питање пред његовом браћом – и какву поуку из тога треба да извучемо? 5. Објасни темељ на коме је Христос основао своју цркву и дефиниши кључеве царства небеског.
 <<    >>