Предговор: Док проблем греха све више захвата ову планету, узрокујући пропаст друштва непосредно пред Христов долазак, од непроцењиве важности за Божји народ је да гледа у Христа – не на оно што је видљиво, већ на невидљиво, на вечну стварност. Из тог разлога, овог тромесечја ће ученици у Суботној школи широм света наставити проучавање другог дела серијала Ризница истине, „Сјајнији зраци светлости“.Свуда владају безакоње и конфузија, зато нам је заиста потребна Божја помоћ, како бисмо знали којим путем да идемо у животу. Потребан нам је морални компас. „Један писац је покушај измене закона Божјег упоредио са древним несташним обичајем да се путоказ подигнут на значајном раскршћу два пута окрене у погрешном правцу. Тако су често стваране велике незгоде и тешкоће.„Бог је подигао путоказ за оне који путују кроз овај свет. Један крак путоказа указивао је на добровољну послушност према Творцу као на пут среће и живота, док је други указивао на непослушност као на пут јада и смрти. Пут ка срећи је био исто тако јасно означен као и пут ка граду уточишта у старозаветном периоду. Међутим, у једном за људски род кобном тренутку, велики непријатељ свег добра окренуо је путоказ и многи су отишли погрешним путем.“ – Пророци и цареви, 122.Исус Христос је једини Спаситељ људског рода – и ми бивамо преображени проучавајући Њега и спроводећи у живот Његов закон снагом коју нам Он даје. „Тако је (Христос) био живо оличење закона Божјег и личним примером показао како се треба покоравати закону.“ – Жеља векова, 628.Обезбеђено нам је све како бисмо могли да се припремимо за вечност, ако будемо сарађивали са Његовим Духом који нам ствара ново срце – нови ум. Одвраћајући своје наклоности од овог света и усмеравајући их према Христу на небу, ми развијамо нове животне циљеве, размишљајући о вечности.„Бог који мрзи грех позива оне који тврде да поштују Његов закон да се одрекну безакоња. Уколико се занемари покајање и послушност Његовој речи, Божји народ ће искусити исте оне тешке последице које су снашле и стари Израиљ.“ – The Signs of the Times, February 12, 1880.„Сотона је непрекидно настојао да помрачи славу будућег света и да сву пажњу усмери на ствари овог живота. Он се трудио да све прилагоди тако да наше мисли, нашу бригу и наш труд толико заокупи оним што је земаљско, да не видимо или не схватимо вредност вечне стварности. Свет и његове бриге заузели су најважније место, док су Исус и оно што је небеско добили врло мало места у нашим мислима и осећањима. Ми треба савесно да обављамо све дужности у свакодневном животу, али је исто тако важно да изнад свега другога гајимо свету наклоност према нашем Господу Исусу Христу.“ – Темељи срећнога дома, 330.Одсек Генералне конференције за Суботну школу
