1. УЧЕНИК КОГА ЈЕ ИСУС ЉУБИО Недеља 17. мај

а. Који примери откривају близак однос ученика Јована и Исуса? Матеј 17:1; Марко 14:33; Лука 8:51. „(Јован) је, како изгледа, уживао највеће пријатељство Христово и били су му дани многи знаци Спаситељевог поверења и љубави. Он је био један од тројице којима је било дозвољено да буду сведоци Христове славе на гори преображења и Његове агоније у Гетсиманском врту. Његовој бризи је Учитељ поверио и своју мајку у оним последњим тренуцима предсмртне агоније на крсту.“ – Дела апостола, 406. б. Како се Јован издваја од осталих ученика? Јован 13:23; 21:20 (први део),24. „Јован и Јаков, Андрија и Петар, Филип, Натанаило и Матеј били су присније повезани са Христом од осталих и видели су више Његових чуда. Петар, Јован и Јаков били су још интимније повезани с Њим. Они су готово непрекидно били уз Њега, гледајући Његова чуда и слушајући Његове речи. Јован је био још уже повезан са Исусом, тако да је био означен као онај кога љубљаше Исус. Спаситељ је све њих волео, али је Јованов дух био најпријемљивији. Он је био млађи од осталих и са више детињског поверења отворио је своје срце Исусу. Тако је више задобио Христову наклоност и преко њега је најдубље Спаситељево духовно учење било саопштено Његовом народу.“ – Жеља векова, 272.

---

2. ПРЕОБРАЖЕН КАРАКТЕР Понедељак 18. мај

а. Које је значење имена које је Исус дао Јовану и његовом брату Јакову? Марко 3:17. „Јован није по природи имао ту љупкост и благост карактера која се открила у његовом каснијем животу. Он је имао озбиљних карактерних недостатака. Био је не само охол, самопоуздан и славољубив, него и нагао и злопамтило на увреду. Он и његов брат били су названи ’синови грома’. Рђава нарав, осветољубивост, дух критиковања – све се то налазило у омиљеном ученику. Међутим, испод свега тога божански Учитељ назрео је ватрено, искрено срце које зна да воли. Христос је укоравао његово самољубље, разочарао његове амбиције и стављао његову веру на озбиљну пробу; али му је открио оно за чим је чезнула његова душа – лепоту светости, моћ љубави која преображава.“ – Дела апостола, 407. б. Како је Јован био научен новом начину поступања према другима? Јован 13:34; 1 Јованова 4:7,8. „Христове поуке, којима је показао да су кротост, понизност и љубав неопходне за напредовање у милости и оспособљавање за Његово дело, биле су од највећег значаја за Јована. Он је сваку поуку сматрао драгоценом и непрекидно се трудио да свој живот доведе у склад с божанским узором. Јован је почео да схвата славу Христову – не као земаљску раскош и власт којима је био научен да се нада, него ’славу, као Јединороднога од Оца, пуну благодати и истине’ (Јован 1:14).“ – Дела апостола, 410. ц. Опиши резултате које ће донети срце пуно љубави према ближњима. 1 Јованова 3:10,11; Јован 13:35. „Јованова дубока и жарка љубав према своме Учитељу није била узрок Христове љубави према њему, већ напротив, последица и производ те Христове љубави. Јован је чезнуо да буде сличан Исусу и под утицајем Христове љубави постао је кротак и смеран. Његово ’ја’ било је потпуно скривено у Исусу. Више од свих осталих Јован се потчинио и предао сили тог чудесног живота... Јован је познавао Спаситеља на основу лично доживљених искустава. Учитељеве поуке неизбрисиво су му се урезале у срце. Кад је сведочио о Спаситељевој милости, убедљиву речитост његовим тако једноставним речима давала је управо љубав која је прожимала читаво његово биће.“ – Дела апостола, 410.

---

3. ПРОГНАН НА ПАТМОС Уторак 19. мај

а. Будући да покушаји да се Јовану одузме живот нису уродили плодом, где је он на крају прогнан? Откривење 1:9. „Јован је... био позван у Рим да би му се судило због његове вере. Властима у Риму је Јованова наука била нетачно представљена. Лажни сведоци су га оптуживали да шири бунтовничку јерес. Ученикови непријатељи су се надали да ће оваквим оптужбама на најсигурнији начин издејствовати његову смрт.„Јован је у својој одбрани одговарао јасно и убедљиво, и с таквом једноставношћу и искреношћу да су његове речи остављале снажан утисак. Они који су га слушали били су изненађени толиком мудрошћу и речитошћу. Међутим, уколико је његово сведочанство бивало убедљивије, утолико је мржња његових непријатеља била дубља...„Јован је био бачен у котао врелог уља, али је Господ спасао живот свом верном слузи исто онако као што је избавио тројицу Јевреја из ужарене пећи. Кад су биле изговорене речи: ’Тако нека пропадне сваки који верује у тог обмањивача, Исуса Христа Назарећанина’, Јован је рекао: ’Мој Господ је стрпљиво подносио све што су сотона и његови анђели могли измислити да би Га понизили и мучили. Он је дао свој живот да би спасао свет. Ја се поносим што ми је допуштено да страдам за Његову ствар...’„Те речи су имале утицаја и Јована су извукли из котла они исти људи који су га и бацили унутра...„Императоровим декретом Јован је био прогнан на острво Патам... Његови непријатељи су сматрали да се ту више неће осећати његов утицај и да најзад мора умрети у невољи и очајању.“ – Дела апостола, 429, 430. б. Која се драгоцена прилика указала његовим протеривањем? Откривење 1:1-3,10,11. „Римске власти су Патам – пусто и стеновито острво у Егејском мору – изабрале као место изгнанства за злочинце. Међутим, за слугу Божјег то је суморно боравиште постало капија неба. Далеко од животне вреве и активног рада ранијих година, он је ту био у друштву са Богом, Христом и небеским анђелима, и од њих примио упутства за Заједницу у свим будућим временима. Приказани су му догађаји који ће се одиграти на завршетку историје ове земље и ту је описао визије које је примао од Бога.“ – Дела апостола, 430.

---

4. СУСРЕТ СА ХРИСТОМ Среда 2о. мај

а. Како се Христос указао Јовану у визији на Патмосу? Откривење 1:12-16. „(Љубљени ученик) је видео свог Учитеља у Гетсиманском врту, кад су Његово лице у самртној агонији пробијале капи крвавог зноја, кад ’беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих’ (Исаија 52:14). Видео Га је у рукама римских војника, обученог у стару пурпурну хаљину и с трновим венцем на глави. Гледао Га је распетог на Голготи, као предмет свирепих подсмеха и презира. Сада је Јовану још једном било дозвољено да види лице свог Господа. Али колико је другачија сад била Његова појава! Он није више болни мученик кога људи презиру и понижавају. Заодевен је хаљинама небеског сјаја... Цео Патам је био обасјан славом васкрслог Господа.“ – Дела апостола, 438. б. Каква је била Јованова реакција, и какав налог му је Исус поверио? Откривење 1:17-19. „Јован је био охрабрен, да би могао остати жив у присутности свог прослављеног Господа. Тада се пред његовим очима отворила слава небеска. Било му је дозвољено да види престо Божји и да, бацајући поглед преко земаљских борби, угледа мноштво искупљених у белим хаљинама. Чуо је музику небеских анђела и тријумфалну песму оних који су победили крвљу Јагњетовом и речју сведочанства својега. У откривењу које му је ту било дано указивали су се један за другим најпотреснији призори у искуству народа Божјег, а историја цркве показана му је све до свршетка века. Јовану су у пророчким сликама и симболима приказани предмети од великог значаја и његова је дужност била да их забележи како би верници тог времена, као и они који ће живети у будућим вековима, могли имати разумну представу о опасностима и сукобима који им предстоје.“ – Дела апостола, 438, 439. ц. На који начин књига Откривења представља поруку за свакога од нас појединачно? Откривење 1:4-6; 3:22. „Ово откривење дато је да послужи као путоказ и потпора цркви за све време хришћанске ере. Па ипак, верски учитељи тврде да је оно запечаћена књига и да се њене тајне не могу докучити. Зато су многи изгубили свако интересовање за те пророчке записе и неће да посвете своје време проучавању њених тајни. Али Бог не жели да Његов народ заузме такав став према тој књизи.“ – Дела апостола, 439.

---

5. УВЕРЕЊЕ О ХРИСТОВОМ ПРИСУСТВУ Четвртак 21. мај

а. Шта је значила визија о Христу који се налази међу седам златних свећњака? Откривење 1:20. „За Христа је овде речено да ходи посред златних свећњака. Овим је симболично приказан Његов однос према црквама. Он је у непрекидној вези са својим народом. Он зна њихово право стање. Он посматра поредак, држање и ред у Заједници, гледа побожност и приврженост њених припадника. Христос, иако првосвештеник и посредник у небеској светињи, приказан је ипак како ходи посред својих цркава на земљи. Он мотри будно и неуморно да би видео да ли је ослабила или се угасила светлост неког од Његових стражара. Кад би се свећњаци препустили искључиво људској бризи, дрхтави пламичак би све више слабио док се не угаси, али је Он прави стражар у дому Господњем, прави чувар у предворју храма. Његова непрестана брига и неисцрпна милост представљају изворе живота и светлости.“ – Дела апостола, 441, 442. б. Опиши циљ Божјих порука Заједници представљеној у својој целини као седам цркава из Откривења 2 и 3. „Имена седам цркава симболички представљају цркву у разним периодима хришћанске ере. Број седам означава савршенство и симболично приказује чињеницу да се значај дате поруке протеже све до краја времена, док употребљени симболи откривају стање цркве у разним периодима историје света.“ – Дела апостола, 441.„Црква је била у опадању и био јој је потребан строги укор и кажњавање; и Јован је био надахнут да запише поруке опомене, укора и усрдних позива онима који су, изгубивши из вида основна начела јеванђеља, изложили опасности и саму своју наду на спасење. Међутим, речи укора које Бог сматра неопходнима, увек су прожете љубављу и обећањем да ће сваки верник који се покаје добити мир.“ – Дела апостола, 442, 443.

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ: Петак 22. мај

1. Иако Исус није имао миљенике, зашто је Јован назван љубљеним учеником? 2. Шта је довело до промене у Јовановом животу и карактеру? 3. Како је Бог омео намере злих људи који су покушали да се реше Јована? 4. Иако се често назива запечаћеном књигом, шта Откривење значи за нас? 5. Објасни Божје намере у порукама укора које шаље својој Заједници.