Предговор:
Јеванђеље по Јовану написано је нешто касније од остала три (такозвана „синоптичка“) јеванђеља, али и даље у оквиру првог века нове ере. У 19. веку, критичари Библије покушали су да докажу да је Јеванђеље по Јовану написано после 150. године нове ере, оспоравајући тиме ауторство апостолу Јовану. Критичари су такође тврдили да се у овом јеванђељу одражавају одређене идеје гностичке филозофије, те да зато оно није могло бити написано пре него што је гностицизам постао озбиљна претња вери. (Гностицизам је био филозофски и религијски систем који је успоставила рана секта, тврдећи да је знање, а не вера, кључ спасења.) Такве изопачене тврдње давно су оповргнуте.
Напротив, научни докази потврђују постојање четвртог јеванђеља и чињеницу да је оно било високо цењено већ 115. године. Један такав доказ јесте и проналазак малог парчета папируса, на коме су били записани стихови из Јеванђеља по Јовану (поглавље 16, стихови 31-33.37.38), познатог као Рајлендсов папирус, обично обележаван ознаком П52, за кога је утврђено да датира из 125. године нове ере. Овај фрагмент, пронађен у Египту почетком другог века, сматра се недвосмисленим доказом да је четврто јеванђеље било широко распрострањено у овом раном времену. Чувени теолог Новог завета, Адолф Дајсман, потврђује:
„Мноштво хипотеза о касном пореклу Јеванђеља по Јовану брзо ће увенути, попут биљака у стакленику. У Рајлендсовом папирусу имамо одређен документовани доказ да је Јеванђеље по Јовану не само постојало у првој половини другог века, него и да су његове копије већ стигле до Египта. Јеванђеље је стога сигурно постојало и много раније.“ – Deutsche Allgemeine Зеитунг, Дезембер 3, 1935.
Јеванђеље по Јовану није само послужило сврси у време раних хришћана; оно је кроз векове и у најразличитијим околностима Христовим следбеницима доносило духовно вођство, помоћ и охрабрење.
Господ „има светлост која је за нас нова, али то је драгоцена стара светлост која треба да сија из Речи истине. Ми имамо само одбљеске зрака светлости који још треба да нам стигну. Светлост коју нам је Господ већ дао не користимо у потпуности, стога не примамо још већу светлост; не ходимо у светлости која нас је већ обасјала.
„Ми се називамо народом који држи заповести, али не схватамо невероватну ширину далекосежних начела Божјег закона; не увиђамо његову свету природу. Многи који за себе тврде да су учитељи истине немају праву слику о томе шта раде док подучавају Божји закон, јер не поседују живу спознају Господа Исуса Христа.“ – Одабране поруке 1, 385.
Нека нам наставак проучавања овог јеванђеља помогне да боље упознамо Исуса!
Одсек Генералне Конференције за Суботну школу
