Недеља
8. јун
1. ЛУПЕЖ И ПАСТИР
а. На који начин Исус разликује лупежа и пастира, и коју духовну поуку је он тиме приказао? Јован 10:1,2.
„Христос је ова пророчанства (о Месијиној пастирској мисији, из Исаије 40:9-11, Псалма 23:1 и Језекиља 34:23,16,25,28) применио на себе самога и показао је супротност између свога карактера и карактера израиљских вођа. Фарисеји су управо у то време из своје средине одагнали једног зато што се усудио да сведочи о сили Христовој. Одбацили су једну душу коју је Прави Пастир привукао к себи. Тиме су показали да не схватају дело које им је поверено и да су недостојни да буду пастири стада. Исус им је тада указао на супротност између њих и доброг пастира и указао на себе као на правог чувара стада Господњег.“ – Жеља векова, 465.
„Христос нас воли зато што смо беспомоћни и зависни.“ – Сермон анд Талкс 1, 248.
б. Каква веза постоји између оваца и њиховог пастира? Јован 10:3,4. Шта ће овце урадити пред странцем? Јован 10:5.
Понедељак
9. јун
2. ВРАТА СТАДУ
а. Како је Христос открио колико је другачији од фарисеја? Јован 10:7-10.
„Христос је врата за стадо Божје. Кроз та врата су улазила сва Његова деца од најранијих времена. Као што је назначено у обредима старога завета, као што је приказано у симболима, као што је предочено у виђењима пророка, као што је откривено у поукама датим Исусовим ученицима и у чудима извршеним за синове човечје, они су угледали ’јагње Божје које узе на се грехе света’ (Јован 1:29), и кроз Њега су примљени у крило Његове милости. Многи су износили разне науке у које свет треба да верује, измишљани су системи и обреди кроз које се људи надају да добију оправдање и мир с Богом и да тако добију приступа у Његово стадо. Али је Христос једини улаз, и сви који хоће нечим да замене Христа, сви који покушавају да уђу у стадо неким другим путем, лупежи су и хајдуци.
„Фарисеји нису ушли на та врата. Увукли су се у тор неким другим путем, а не кроз Христа, и стога нису вршили дело правог пастира. Свештеници и поглавари, књижевници и фарисеји уништавали су живу пашу и мутили изворе воде живота. Речи надахнућа верно описују те лажне пастире: ’Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг... него силом и жестином господарите над њима’ (Језекиљ 34:4).“ – Жеља векова, 465, 466.
б. На који начин се прави пастир разликује од најамника? Јован 10:11-13.
„Ту су потребни не само људи који знају да држе проповеди, него они који из искуства знају шта представља тајну побожности, и они који су у стању да задовоље хитне потребе народа – они који су свесни одговорности и значаја свог позива као слугу Исусових, и који радосно узимају на себе крст како их је Он научио.
„Од највећег је значаја да проповедник долази у непосредни додир с људима, како би се на тај начин упознао с различитошћу људске природе. Он треба да проучава деловање ума да би своје учење могао прилагодити разумевању својих слушалаца. На тај начин ће стећи јаснију представу о великој братској љубави, представу коју поседују само они који пажљиво проучавају човекову природу и његове потребе.“ – Слуге јеванђеља, 173.
Уторак
10. јун
3. ТИПИЧАН ДОБРИ ПАСТИР
а. Које друге карактеристике доброг пастира је Исус испољио? Јован 10:14,15.
„Као што земаљски пастир познаје своје овце, тако божански Пастир познаје своје стадо које је раштркано по целом свету. ’Ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ’ (Језекиљ 34:31). ’Позвах те по имену твом; мој си’ (Исаија 43:1). ’На длановима сам те изрезао’ (Исаија 49:16).
„Христос нас појединачно познаје и дирнут је осећањем наше слабости. Он нас све по имену познаје. Он зна кућу у којој живимо, имена свих који се у њој налазе. Он у одређеним тренуцима даје упутства својим слугама да иду у одређену улицу у одређеном граду, у ту и ту кућу, и нађу једну од Његових оваца.
„Исус тако потпуно познаје сваку душу као да је то једна једина душа ради које је Он умро. Невоља сваке душе погађа Његово срце. Сваки позив за помоћ стиже до Његовог уха. Он је дошао да привуче к себи све синове Адамове. Он их позива: ’Ходите за мном’ и Његов Дух утиче на њихова срца и наводи их да Му приђу. Многи се никако не дају привући и Исус зна који су то. Он такође зна ко радо слуша Његов позив и ко је спреман да се повери Његовој пастирској бризи. Он каже: ’Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.’ Он се брине за сваку поједину овцу као да више ниједна не постоји на лицу земље.“ – Жеља векова, 467.
б. За које друге овце се Исус такође старао? Јован 10:16.
„Исус је мислио на душе у целом свету које су завели лажни пастири. Они које је Он желео да сакупи као овце своје паше били су растурени међу вукове, и Он је рекао: ’Друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир’ (Јован 10:16).“ – Жеља векова, 469.
„Бог има драгоцених душа у свим црквама; и није наше да брзоплето жигошемо такозвани хришћански свет, већ да свима у смерности и љубави прикажемо истину каква је она у Исусу. Нека људи виде богобојажљивост и истинску побожност, нека виде карактер сличан Христовом, и то ће их привући истини.“ – Коментари библијских текстова, 424.
Среда
11. јун
4. БОЖАНСКА СИЛА
а. Коју божанску силу је Исус објавио да поседује? Јован 10:17,18.
„’Зато ме Отац љуби, јер ја своју душу полажем да је опет узмем.’ То значи: Мој Отац вас је толико љубио да сам Му чак и ја милији зато што дајем свој живот да вас спасем. Тиме што сам постао ваш заменик и ваша безбедност, што сам дао свој живот, што сам узео на себе ваше слабости, ваше преступе, још више сам омилио своме Оцу.
„’Душу своју полажем да је опет узмем. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет.’ Мада је као члан људске породице био смртан, Он је као Бог био извор живота целом свету. Могао се одупрети доласку смрти и могао је одбити да се покори њеној власти. Али Он је добровољно умро да би нама обезбедио живот и бесмртност. Узео је на себе грех света, сносио његово проклетство, положио свој живот као жртву зато да људи не би умирали заувек. ’Он болести наше носи и немоћи наше узе на се... Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас’ (Исаија 53:4-6).“ – Жеља векова, 469, 470.
б. Шта је то што наводи људе да следе Христа? Јован 10:27; 1 Јованова 4:10,19.
„Христови ученици не иду за Њим зато што се боје казне или што се надају награди. Они виде неупоредиву Спаситељеву љубав, откривену у Његовом путовању по земљи од витлејемских јасала до крста на Голготи, и Његова појава привлачи, умекшава и покорава душу. Љубав се буди у срцу оних који то виде. Они чују Његов глас и иду за Њим.“ – Жеља векова, 468.
„Размишљајући о Његовом животу на земљи, о Његовој жртви за нас, о великом делу које Он врши на небу као наш заступник и о дворовима које припрема за оне који Га љубе, можемо само узвикнути: ’О, висино и дубино љубави Христове!’“ – Дела апостола, 247.
Четвртак
12. јун
5. СИГУРНОСТ СПАСЕЊА
а. Коју сигурност Христос даје својим овцама? Јован 10:28,29.
„Мада се сад вазнео пред лице Божје и мада дели престо васионе, Исус није изгубио ништа од своје саосећајне природе. И данас је то исто нежно, милосрдно лице отворено за сваки бол рода људског. И данас се рука која је била прободена пружа да још обилније благослови Његов народ који је још на свету. ’И никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.’ Душа која се предала Христу драгоценија је у Његовим очима од целог света. Спаситељ је пристао да умре на Голготи да би ма и само једна душа била спасена за Његово царство. Он неће никад напустити ни једну једину душу ради које је умро. Ако Га Његови следбеници сами не напусте, Он ће чврсто стајати уз њих.“ – Жеља векова, 468.
б. На чему почива наша духовна сигурност и уверење о спасењу? Римљанима 8:31-39.
„Христос је у небеским дворовима и посредује за своју Заједницу – залажући се за оне за које је платио откуп крвљу својом. Ни векови, ни миленијуми не могу умањити силу Његове искупитељске жртве. Ни живот, ни смрт, ни висина, ни дубина, не могу нас одвојити од љубави Божје која је у Христу Исусу, али не зато што се ми Њега тако чврсто држимо, него зато што Он нас тако чврсто држи. Кад би наше спасење зависило само од наших напора, не бисмо могли бити спасени; међутим, оно зависи од Онога који стоји иза сваког свог обећања. Веза којом смо се ми ухватили за Њега може изгледати слаба и несигурна, али Он осећа према нама љубав старијег брата, и све док одржавамо заједницу с Њим, нико нас не може отргнути из Његове руке.“ – Дела апостола, 416, 417.
Петак
13. јун
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Објасни разлику у понашању пастира и лупежа.
2. Кроз који други симбол се Христос приказао?
3. На који начин се прави пастири опходе према својим овцама?
4. Зашто овце следе пастира, а не странца?
5. Објасни на који начин треба да имамо сигурност спасења.