Недеља
4. мај
1. СЕЋАЊЕ НА СТВАРАЊЕ
а. Шта је Бог створио првог дана стварања? 1 Мојсијева 1:3-5.
„На почетку уз реч стварања светлост је заблистала из таме.“ – Жеља векова, 451.
б. Ко је био присутан приликом стварања света – не као обичан посматрач, већ као активни учесник? 1 Мојсијева 1:1,2; Јован 1:1,2; Колошанима 1:16.
„На почетку се Бог открио у свим делима стварања. Христос је разапео небеса и поставио темеље земљи... Он је испунио земљу лепотом и ваздух песмом. И на свим делима стварања на земљи, у ваздуху и на небу, Он је исписао вест љубави Очеве.“ – Жеља векова, 8.
„Рука која одржава светове у простору, рука која држи у сређеном поретку и неуморној активности све по целом Божјем свемиру, то је рука која је била за нас прикована на крст.“ – Васпитање, 119.
Понедељак
5. мај
2. СВЕТЛОСТ У ПУСТИЊИ
а. На који начин су синови Израиљеви били вођени кроз пустињу? 2 Мојсијева 13:21,22. Објасни присуство обавијено у стуб од облака и стуб од огња. 2 Мојсијева 13:21 (први део); 1 Коринћанима 10:1-4.
„Кад год се Бог приказивао своме народу, светлост је била симбол Његовог присуства. На почетку уз реч стварања светлост је заблистала из таме. Светлост је била обавијена стубом облака по дану, а стубом пламена по ноћи, и тај стуб је водио велике војске Израиљеве.“ – Жеља векова, 451.
б. Шта је записано о Христовом присуству међу Израиљцима у пустињи и какву заштиту је Бог обећао свом народу? Псалам 105:39; Исаија 4:5,6.
„На једном од најлепших и најутешнијих места Исаијиног пророчанства говори се о стубу облака и стубу огња, чиме се приказује Божја наклоност и Његова брига за свој народ у последњој великој борби са силама зла.“ – Патријарси и пророци, 285.
ц. Како се Христос открио на Синају и како су на то реаговали Мојсије и окупљени народ? 2 Мојсијева 19:16-18; 20:18,19; Јеврејима 12:21.
„У очима сакупљеног мноштва је изглед славе Господње на врху планине био као прождирући огањ... Знаци Јеховине присутности били су тако страшни да се народ тресао од страха и падао на лице.“ – Патријарси и пророци, 309.
„Тако је славно било откривање (Христове) присутности да је смртни људи нису могли поднети. Мојсије, који је уживао високу божанску наклоност, узвикује: ’Уплашио сам се и дрхћем’ (Јеврејима 12:21). Али, Бог му је дао снаге да поднесе ову нарочиту славу и да понесе са горе њен одсјај на свом лицу, одсјај тако блистав да је народ само са прекидима могао да гледа у њега.“ – Синови и кћери Божје, 223.
Уторак
6. мај
3. СВЕТЛОСТ У ПРИСУСТВУ БОЖЈЕМ
а. На који начин је Христос објавио своје присуство у шатору од састанка? 2 Мојсијева 40:34,35.
„Израиљци су у масама журили и са интересовањем тражили да виде свету грађевину. Док су се они са задовољством дивили призору, стуб од облака се наднео над светињу, спустио се на њу и потпуно је обавио. ’И напуни се шатор славе Господње.’ То је било откривење Божјег величанства, те за извесно време ни сам Мојсије није могао да уђе у светињу. Дубоко узбуђени, Израиљци су посматрали знак који им је сведочио да је дело њихових руку било прихваћено. Ниједан глас није се чуо као израз радости. Сви су били обузети свечаним страхопоштовањем. Радост њиховог срца нашла је излива у сузама радосницама и они су тихо шапутали речи усрдне захвалности Богу што се спустио да настава међу њима.“ – Патријарси и пророци, 359.
„Над престолом милости је био свети облак славе, испољавање Божјег присуства, а преко херувима је Бог објављивао своју вољу. Из тог облака су божанске поруке понекад биле саопштаване првосвештенику. Понекад би зрак светлости падао на десног анђела и тим потврђивао да је Бог задовољан. Сенка на левом анђелу показивала је Божје негодовање или одбацивање.“ – Патријарси и пророци, 358.
б. Шта се догодило касније, приликом посвећења храма? 2 Дневника 7:1.
„Највеличанственија светиња начињена је према узору који је Господ показао Мојсију на гори, а касније приказао и Давиду. Земаљска светиња начињена је налик на небеску. Поред херувима који су стајали на поклопцу ковчега, Соломун је дао да се начине још два анђела већих размера који су стајали сваки на једној страни ковчега, представљајући небеске анђеле који будно бдију над Божјим законом. Лепоту и сјај овог светог места није могуће описати. Ту су, као и у светињи, свештеници са највећим страхопоштовањем доносили свети ковчег и стављали га испод крила величанствених херувима који су стајали на поду.
„Хор певача одабраних за свету службу уздизао је своје гласове у славу Бога, а мелодије њихових гласова биле су праћене разноврсним музичким инструментима. И док су гласови хвале и славе одзвањали храмом и широм Јерусалима, облак славе Божје је испунио дом, као што је некада испунио шатор од састанка у пустињи. ’А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи, те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.’“ – Спиритуал Гифтс 4а, 113, 114.
Среда
, 7. мај
4. СВЕТЛОСТ ЈЕВАНЂЕЉА
а. Која Христова порука из Јована 8:12 нам доноси величанствену наду?
„Образовани теолози нису разумели ову истину, нити су је они објављивали. Да су били верни стражари, и да су марљиво и са молитвом истраживали свете списе, они би знали које је доба ноћи, пророчанства би им открила догађаје који су се управо збивали. Али они нису тако поступали, и порука је поверена понизнијим људима... Они који окрећу лице од светлости коју им Бог пружа, или пропусте да је траже и цене док им је на дохвату, биће остављени у тами.“ – Велика борба, 282.
„Господ је обезбедио све што је потребно како бисмо стекли богато, обилно и радосно искуство. Јован пише о Христу, говорећи: ’У Њој беше живот, и живот беше видело људима.’ Живот је удружен са светлошћу, и ако немамо никакве светлости од Сунца Праведности, немамо ни живота у Христу. Али, ова светлост је осигурана свакој души, и једино ако се повучемо од ње, тама може да нас обузме. Исус каже: ’Ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.’ У свету око нас не може бити живота без светлости. Када би нам сунце ускратило своје зраке, сав биљни и животињски свет, све би дошло крају. То илуструје чињеницу да ни ми не можемо имати духовног живота уколико се не изложимо зрацима Сунца Праведности. Кад бисмо расцветалу биљку ставили у мрачну собу, она би ускоро увенула и умрла; тако и ми можемо имати духовни живот, а ипак га изгубити боравећи у атмосфери сумње и мрака.“ – Синови и кћери Божје, 279.
б. Коју сигурност добијамо када се окренемо Христу? 2 Коринћанима 3:18.
„И као што се цвет окреће према сунцу да му оно својим блиставим зрацима помогне у постизању лепоте и склада, тако се и Христови следбеници морају окренути Сунцу Правде да би их обасјала небеска светлост, усавршавајући њихов карактер, дајући им дубоко и трајно искуство у ономе што је Божје. Својом снагом не можемо ни да замислимо какви нам се благослови стављају на дохват руке преко Христа ако своје људске напоре ујединимо са божанском милошћу.“ – Синови и кћери Божје, 24.
„Ко год искрена срца тежи да врши Божју вољу и да живи према светлости која му је већ дата, примиће још већу светлост; таквој души биће послата звезда небеског сјаја да је упути у сваку истину.“ – Велика борба, 282.
Четвртак
8. мај
5. СВЕТЛЕЋИ У НАШИМ СРЦИМА
а. Како можемо бити уздигнути Павловим надахнутим записом о Светлости света? 2 Коринћанима 4:6.
„Нека вам душу испуне величанствене представе о Богу. Нека ваш живот невидљивим нитима буде нераскидиво повезан са животом Христовим. Онај ко је у почетку заповедио да из таме заблиста светлост жели да она засветли и у вашем срцу како бисте спознали славу Божју у лицу Исуса Христа. Дух Свети ће вам открити божанске истине уносећи их као животворну снагу у срце спремно да послуша. Христос ће вас довести на сам праг Свемогућега. Моћи ћете да угледате славу иза завесе и да другима откривате савршенство Онога који свагда живи да се може молити за нас.“ – Христове очигледне поуке, 119.
„Испољавање Његове славе у нашем људском облику приближиће људима небо до те мере да ће они лепоту унутрашњег храма моћи да виде у свакој души у којој живи Спаситељ. Слава Спаситеља који живи у нама просто ће пленити и очаравати људе. И у изливима захвалности и благодарности многих који ће на тај начин бити придобијени за Бога узвратиће се слава великом Дародавцу.
„’Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те’ (Исаија 60:1). Ова порука упућена је онима који су пошли у сусрет Христу, приказаном у овој параболи симболом женика. Христос долази у сили и слави великој. Он долази у свој слави својој и у слави Оца својега. Он долази у пратњи свих светих анђела. Док сав свет буде тонуо у мраку, у сваком стану светих видеће се блиставо светло. Они ће запазити прве зраке Његове поновне појаве. Његова слава и узвишеност блистаће беспрекорно ванземаљском светлошћу, и Христос Искупитељ биће предмет дивљења, славе и обожавања свих који Му служе. Док непокајани буду бежали од Његове присутности, Његови следбеници ће се радовати.“ – Христове очигледне поуке, 383, 384.
Петак
9. мај
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта Библија учи о божанству током дела стварања?
2. Опиши како се Христос открио свом народу у пустињи.
3. Како је Христова светлост сијала у шатору од састанка и у храму?
4. Опиши како се Христос открио приликом посвећења храма.
5. На који начин се Христос открива нама и кроз нас?