Недеља
30. март
1. СЛАВОЉУБИВА РЕВНОСТ
а. Након чуда са хлебовима, какво убеђење су почели да гаје многи људи? Јован 6:14. Шта су они били жељни да ураде? Јован 6:15 (први део).
„То уверење је постајало све јаче у току целог дана. Тај завршни чин био је јемство да се међу њима налази дуго очекивани Избавитељ. Надање људи постајало је све јаче и јаче. То је онај који ће од Јудеје начинити рај на земљи, земљу у којој тече млеко и мед. Он може задовољити сваку жељу. Може срушити силу омрзнутих Римљана. Може ослободити Јудеју и Јерусалим. Може исцелити војнике рањене у бици. Може снабдевати војску храном. Може покорити народе и подарити Израиљу дуго жељено царство.
„У свом одушевљењу народ је био спреман да Га одмах крунише за цара. Они су увидели да се Он не труди да привуче на себе пажњу и не допушта да Му се указују почасти. У томе се Он битно разликовао од свештеника и поглавара, па су се стога бојали да никад неће тражити своје право на Давидов престо. Пошто су се међусобно посаветовали, они су се сагласили да Га силом узму и прогласе за израиљског цара. Ученици су се сложили са масом изјављујући да је Давидов престо законито наслеђе њиховог Учитеља. Скромност Христова је узрок – говорили су они – што Он одбија такву част. Народ треба да уздиже свог Избавитеља. Дрски свештеници и поглавари треба да буду приморани да указују почаст Ономе који је дошао заодевен божанским ауторитетом.“ – Жеља векова, 359, 360.
Понедељак
31. март
2. СМИРИВАЊЕ ПОГРЕШНО УСМЕРЕНЕ РЕВНОСТИ
а. Шта је Исус учинио како би спречио народ и ученике да остваре своје планове и поставе га на земаљски престо? Јован 6:15.
„(Народ и ученици) су журно обављали припреме да изврше свој план, али је Исус видео шта се спрема и схватио оно што они нису могли да схвате – какав ће бити резултат таквог подухвата. Чак су и у том тренутку свештеници и поглавари тражили Његов живот. Они су Га оптуживали да народ одваја од њих. Ако би народ покушао да Га подигне на престо дошло би до насиља и побуне, а дело успостављања духовног царства било би ометено. Ти покушаји се морају сузбити без одлагања. Исус је позвао своје ученике и наредио им да одмах уђу у лађу и врате се у Капернаум, препуштајући Њему да отпусти народ.
„Никад дотад није им изгледало толико немогућно да испуне једно Христово наређење. Ученици су одавно очекивали да се у народу појави покрет који ће Исуса подићи на престо. Они нису могли поднети помисао да из читавог тог одушевљења неће произаћи ништа. Масе које су се биле сакупиле ради празновања Пасхе желеле су да виде новог пророка. Његовим присталицама је то изгледала повољна прилика да свог љубљеног Учитеља поставе на престо Израиља. У жару те нове тежње њима је било тешко да оду сами и да Исуса оставе на пустој обали. Они су се бунили против тога, али им је Исус сад говорио са ауторитетом са каквим им се никад раније није обраћао. Они су знали да би њихово даље противљење било бескорисно па су ћутећи кренули ка пучини.“ – Жеља векова, 360.
б. Дан након чуда, шта је мноштво учинило? Јован 6:22-25.
„Чудо са хлебовима рашчуло се надалеко и народ је следећег јутра врло рано нагрнуо у Витсаиду да види Исуса. Људи су долазили у великом броју копном и морем. Они што су се незадовољни разишли претходне ноћи вратили су се очекујући да ће Га још увек ту затећи, јер није било никаквог чамца којим би могао прећи на другу страну. Али су Га узалуд тражили и многи су се вратили у Капернаум још увек тражећи Га.
„У међувремену, Он је дошао у Генисарет после одсуства од само једног дана. Чим се рашчуло да је Он стигао, људи ’оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он’ (Марко 6:55).“ – Жеља векова, 366, 367.
Уторак
1. април
3. БОЉИ ЦИЉЕВИ, БОЖАНСКА ПОМОЋ
а. Коју искрену, али пажјиво изговорену поруку је Исус упутио мноштву? Јован 6:26,27.
„Исус није задовољио њихову радозналост. Он је тужно рекао: ’Не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.’ Нису Га тражили ни из какве поштовања достојне побуде, него зато што су се надали да ће, повезујући се с Њим, стећи нове земаљске користи. Спаситељ им је рекао: ’Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот.’ Немојте, рекао је Он, тражити само материјалне користи. Ваш главни труд не треба да буде посвећен бризи за овај садашњи живот, него тражите духовну храну, ону мудрост која ће вас одвести у вечни живот.“ – Жеља векова, 368.
б. Које питање су Јевреји упутили Исусу по питању Божјих дела? Јован 6:28. Објасни одговор који им је Господ дао. Јован 6:29.
„За тренутак се пробудило интересовање слушалаца. Они су узвикивали: ’Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?’ Они су улагали многе и мучне напоре да би се препоручили Богу и били су спремни да чују свако ново упутство да би стекли још веће заслуге. Њихово питање је значило: Шта треба да чинимо да бисмо заслужили небо? Каква је цена коју треба да платимо да бисмо стекли вечни живот?
„’Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.’ Цена неба је сам Исус; а ући се може једино вером у ’јагње Божије које узе на се грехе света’ (Јован 1:29).“ – Жеља векова, 368.
„Покајање је окретање од себе ка Христу; а када примимо Христа тако да вером Он може да живи свој живот у нама, тада ће се видети и добра дела.“ – Мисли с Горе благослова, 112.
„Нека Господ помогне свом народу да види како је озбиљан рад који треба извршити у овом погледу... И у дому, и у скупштини, и у свету он мора радити на делу Христовом. Он неће оставити своје верне да раде сами. Анђели ће бити њихови помагачи. И Христос је њихов помагач.“ – 8 Сведочанство, 19.
Среда
2. април
4. НЕБЕСКИ ХЛЕБ
а. Какав знак су Јевреји тражили и коју историјску чињеницу су поменули? Јован 6:30,31. Како им је Исус говорио о небеском хлебу? Јован 6:32,33.
„Јевреји су Мојсију одавали признање као ономе који је дао ману, одајући хвалу оруђу и губећи из вида Онога који је био Дародавац. Њихови очеви су гунђали против Мојсија и сумњали су у његову божанску мисију и оспоравали је. Сад истим духом потомство одбацује Онога који им је донео вест Божију. ’Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба.’ Дародавац, Онај који је дао ману налазио се међу њима. Сам Христос је водио Јевреје кроз пустињу и свакодневно их хранио хлебом са неба. Та храна је била симбол истинског небеског хлеба. Животворни Дух који истиче из бескрајног обиља Божјег јесте права мана.“ – Жеља векова, 369.
б. Размишљајући само о природном, физичком хлебу, који захтев су они изнели – и шта им је Господ објаснио? Јован 6:34-36.
„Стилска фигура коју је Христос употребио била је позната Јеврејима. У надахнућу Светог Духа Мојсије је рекао: ’Човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих’ (5 Мојсијева 8:3). А пророк Јеремија је написао: ’Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом’ (Јеремија 15:16). И сами рабини су имали пословицу која каже да јести хлеб у духовном смислу значи проучавати закон и чинити добра дела. И често се говорило да ће приликом Месијиног доласка читав Израиљ изобиловати. Учење пророка је јасно објашњавало дубоку духовну поуку чуда са хлебовима. Христос се трудио да ту поруку објасни својим слушаоцима у зборници. Да су они разумели Свето писмо, они би разумели Његове речи кад је рекао: ’Ја сам хлеб живота.’ Још уочи тог дана је велико мноштво исцрпљених и уморних људи било нахрањено хлебом који је Он дао. Као што им је тај хлеб дао телесну снагу и освежење, тако су од Христа могли добити духовну снагу за вечни живот.“ – Жеља векова, 369, 370.
Четвртак
3. април
5. ВАСКРСЕЊЕ И ВЕЧНИ ЖИВОТ
а. Која два блиско повезана обећања су дата онима који се поистовећују са Христом – и на који начин то доноси наду сваком грешнику? Јован 6:37-40.
„Сви који Га приме у вери, рекао је (Исус), имаће живот вечни. Нико не може бити изгубљен.“ – Жеља векова, 370.
„Не слушај дошаптавање непријатеља који те наговара да не приђеш Христу све док се не поправиш, док не будеш потпуно добар да би те Бог могао примити. Ако на то будеш чекао, нећеш никада доћи. Кад сотона указује на твоје прљаве хаљине, понови Христово обећање: ’Који долази к мени нећу га истерати напоље’ (Јован 6:37). Реци непријатељу да крв Исуса Христа може да очисти човека од сваког греха. Моли се као Давид у своје време: ’Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега’ (Псалам 51:7).
„Устани и пођи своме оцу. Он ће ти изаћи у сусрет док си још далеко. Ако ти у покајању учиниш само један корак да би Му се приближио, Он ће пожурити да те пригрли рукама бескрајне љубави. Његово ухо је отворено за сваки вапај покајничке душе. Већ и сама прва помисао у чежњи душе за Богом Њему је позната. Никада није изречена ниједна молитва, ма колико дрхтавим и несигурним гласом, ни проливена ниједна суза, ма колико скривена од људи; још никада није било ниједне искрене жеље за Божјом заштитом, а да Дух Божји није то покренуо и пошао у сусрет скрушеном срцу. Чак и пре изговорене молитве, и пре вапаја срца, милост Христова подстиче сваку благодат која може благотворно да делује на људску душу.“ – Христове очигледне поуке, 173, 174.
б. Шта су неверни Јевреји гунђали и које обећање је Исус поновио онима који су Га веровали? Јован 6:41-51.
Петак
4. април
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Након чуда са хлебовима, шта су Христови следбеници планирали да учине?
2. Опиши главни интерес мноштва које је пратило Исуса.
3. Објасни Исусове речи из Јована 6:29.
4. Којом илустрацијом се Исус послужио да опише извор духовног живота?
5. На који начин су јеврејске вође испољиле своје предрасуде према Христу?