„(Аврам) се најусрдније молио да пре своје смрти угледа Месију. И жеља му се испунила.“ – Жеља векова, 456.
1. СИНОВИ АВРАМОВИ Недеља 18. мај
а. Коју тврдњу су фарисеји константно понављали? Јован 8:33,39 (први део). Шта је доказ такве припадности? Јован 8:39 (последњи део),56; Римљанима 9:6-8.„Фарисеји су тврдили да су они деца Аврамова. Исус им је рекао да то тврђење могу доказати само ако чине дела Аврамова. Права Аврамова деца би живела онако како је он живео – животом послушности према Богу. Они не би покушавали да убију Онога који је износио истине које Му је дао сам Бог. Кујући заверу против Христа, рабини нису чинили дела Аврамова. Чињеница да потичу од Аврама сама по себи нема никакве вредности. Без духовне повезаности са Аврамом, која се испољава у томе што би имали његов дух и чинили његова дела, они нису били његова деца.„То начело је исто тако значајно за једно питање које је дуго узбуђивало хришћански свет – питање апостолског наследства. Наследно сродство са Аврамом не доказује се именом и пореклом, него истоветношћу карактера. Исто тако, апостолско наследство се не заснива на преношењу црквене власти, него на духовном сродству. Живот надахнут животом апостола, вером и истином коју су они проповедали – то је прави доказ о апостолском наследству. На тај начин људи постају наследници првих проповедника јеванђеља.“ – Жеља векова, 454.
2. НИСУ ОНО ЧИМЕ СЕ ХВАЛЕ Понедељак 19. мај
а. Иако су Јевреји били природни Аврамови потомци, чији синови су заправо постали када су одбацили Христа? Јован 8:41-44.„Исус је побио тврдњу Јевреја да су деца Аврамова, рекавши: ’Ви чините дела оца свог.’ Подсмевајући се, они су одговорили: ’Ми нисмо рођени од блудства: једног Оца имамо, Бога.’ Ове речи су биле алузија и јасно се могло видети да они тиме циљају на околности Његовог рођења – требало је да буду стрела против Христа у присуству оних који су почињали да верују у Њега. Исус се није освртао на те подле наговештаје, него је рекао: ’Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох.’„Њихове речи су сведочиле о њиховој вези с оним који је зачетник лажи и убица. ’Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините’ – рекао је Исус; ’он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему... А мени не верујете, јер ја истину говорим’ (Јован 8:44,45). Чињеница да је Исус говорио истину, и то са сигурношћу, била је узрок што Га јеврејски вођи нису прихватили. Те самозадовољне људе је истина вређала. Истина је открила сву величину заблуде, осуђивала је њихово учење и њихов живот и зато није била добродошла. Више су волели да затворе своје очи пред истином него да скрушено признају да су били у заблуди. Нису љубили истину. Нису је желели, иако је била истина.“ – Жеља векова, 454, 455.б. Шта нас чини Аврамовом децом и како су јеврејске вође показале да нису били права Аврамова деца? Галатима 3:6-9; Јован 8:40.„’Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!’ Дух ропства се рађа из тежње и настојања да се живи у складу са законском религијом, настојећи да се захтеви закона испуне сопственом снагом. За нас постоји нада само ако аврамовски завет – који је у ствари завет милости – прихватимо вером у Христа Исуса. Јеванђеље откривено Авраму, кроз које је он имао наду, исто је јеванђеље које се данас проповеда нама и које нам улива наду. Аврам је вером очекивао Исуса, који је и за њега и за нас био Зачетник и Свршитељ наше вере.“ – The Youth’s Инструцтор, Септембер 22, 1892.
3. ХРИСТОВ КАРАКТЕР Уторак 20. мај
а. На које питање о Исусовом неокаљаном карактеру Његови непријатељи нису могли да одговоре? Јован 8:46 (први део).„У свом животу на овој земљи, Христос је развио савршен карактер, показао је савршену послушност заповестима свога Оца. Иако је дошао на свет у људском облику, постао подложан закону, открио људима да носи њихове болести, њихове туге и њихову кривицу, Он није постао грешник! Пред фарисејима је могао да каже: ’Који ме од вас кори за грех?’ Ниједна мрља греха није се нашла на Њему. Стајао је пред светом као неокаљано Јагње Божје.“ – Синови и кћери Божје, 23.„Исус је живео по закону пред очима неба, пред очима светова који нису пали и пред очима грешних људи. Пред анђелима, демонима и људима изговорио је речи које Му нико није могао оспорити, а које би из сваких других уста биле богохуљење: ’Ја свагда чиним шта је Њему угодно.’“ – Жеља векова, 455.б. Осим онога што је Исус изговорио као Син човечји, шта Свето Писмо сведочи о Христовом карактеру? Јеврејима 4:15; 1 Петрова 1:18,19.„Вера људи у Христа као Месију није се заснивала на видљивим доказима нити су они у Њега узверовали због Његове спољашње привлачности, него због блиставих врлина Његовог карактера, врлина какве до тада нико други није испољио.“ – Коментари библијских текстова, 748.ц. Како и нас треба да дотакне Христов живот? Филибљанима 2:6-8.„Није ли Христос као наш Узор ишао тешким путем самоодрицања, самопожртвовања и понизности нас ради, да би нас спасао? У својим напорима да нас спаси, наилазио је на тешкоће, искусио разочарања и подносио руг и понижења. И треба ли онда ми да избегавамо пут којим је ишао Цар славе? Имајући у виду све што је Искупитељ нас ради поднео у пустињи кушања, у врту Гетсиманије и на Голготи, треба ли да се жалимо на невоље и искушења који су неизбежни у циљу задобијања победе?“ – 3 Сведочанство, 344.
4. КАРАКТЕР ХРИСТОВИХ СЛЕДБЕНИКА Среда 21. мај
а. Шта је циљ свих истинских Христових следбеника? 1 Петрова 1:13-16.„Наш задатак је да се трудимо да на свом подручју деловања достигнемо савршенство које је Христос у току свог живота на земљи постигао у свакој фази свог карактера.“ – That И May Know Хим, 130.б. Како можемо остварити овај циљ? Јеврејима 12:1-4. Галатима 5:6 (последњи део); Филибљанима 3:12-15; 4:13.„Како можемо достићи савршенство о коме нам говори наш Господ и Спаситељ Исус Христос – наш Велики Учитељ? Можемо ли испунити Његов захтев и достићи тако узвишено мерило? Можемо; у супротном, Христос нам не би заповедио да то учинимо. Он је наша праведност. У својој људској природи Он је утабао стазу пред нама и за нас изградио савршенство карактера. Морамо имати веру у Њега, веру која ради кроз љубав и чисти душу. Савршенство карактера се заснива на томе шта Христос представља за нас. Ако смо стално зависни о заслугама нашег Спаситеља, ако ходимо Његовим стопама, бићемо слични Њему, чисти и неукаљани.“ – That И May Know Хим, 130.ц. Како заиста можемо постати чисти и без мане пред Богом? Римљанима 5:18-20; Јеврејима 10:14.„Христос може помиловати само оне који се кају, али оне које помилује Он најпре чини покајницима.“ – Одабране поруке 1, 377.„Грешник мора увек гледати на Голготу; једноставном вером малог детета мора отпочинути под окриљем Христових заслуга, прихватајући Његову праведност и поуздајући се у Његову милост...„Каква ли је то љубав – каква величанствена, незамислива љубав – која је навела Христа да умре за нас док смо још били грешници! На каквом је губитку душа која схвата строге захтеве закона, а не успева да разуме Христову милост која је још обилнија!“ – Одабране поруке 1, 368, 369.
5. НАШ КАРАКТЕР ПОСТАЈЕ СЛИЧАН ЊЕГОВОМ Четвртак 22. мај
а. На који начин треба да утврдимо своју службу и позив? 2 Петрова 1:4-11; Откривење 19:8.„Бог и данас захтева исто оно што је захтевао и од Адама – савршену послушност, беспрекорну праведност без мане у Његовим очима. Нека нам Бог помогне да Му узвратимо све што Његов закон од нас захтева. Ми то не можемо учинити без вере која се свакодневно позива на Христову праведност и спроводи је у животу.“ – Селецтед Messages 2, 381.„Докле год сотона живи и влада морамо се борити против сопственог ’ја’ и греха који нас стално опседају. Докле год живимо, нема предаха ни застоја у борби, нема места до кога кад стигнемо можемо рећи: ’Све сам постигао.’ Светост је исход и плод послушности током читавог живота.“ – Дела апостола, 423.„Морамо схватити да вером у Њега стичемо преимућство да постанемо судеоници у божанској природи и да на тај начин можемо избећи поквареност која је исход похоте и попуштања телесним жељама. Онда ћемо се очистити од сваког греха, од свих карактерних недостатака и мана. Нећемо осећати потребу да подупиремо ниједну склоност ка греху...„Као судеоници у божанској природи, одбацићемо све урођене и стечене склоности ка злу и постати жива сила на добро. Учећи се стално од божанског Учитеља, учествујући свакодневно у Његовој природи, ми сарађујемо с Богом у савладавању искушења која нам сотона стално подмеће. Бог ради, и човек ради; и на тај начин човек постаје једно са Христом као што је Христос једно са Оцем...„Бог је тај који нам даје силу да победимо. Они који слушају Његов глас и покоравају се Његовим заповестима изграђују карактер који Он може одобрити.“ – Коментари библијских текстова, 839, 840.
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ: Петак 23. мај
1. Зашто фарисеји нису могли полагати право на вечни живот на основу своје крвне линије – као што ни данас нико не може да се поузда у порекло или ДНК као залог спасења?2. Објасни карактеристике истинске Аврамове деце.3. Шта је Христос могао да изјави у погледу свог карактера?4. Који циљ је постављен пред сваког хришћанина?5. Како се можемо наћи савршени и без мане пред Богом?