Недеља
27. април
1. ЗАМКА ЗА ИСУСА
а. Док је Исус поучавао у храму, шта су књижевници и фарисеји учинили? Јован 8:2,3.
„(Христос) је убрзо био прекинут. Пришла му је једна група фарисеја и књижевника, вукући за собом једну уплашену жену коју су оштрим и љутитим гласовима оптуживали да је прекршила седму заповест.“ – Жеља векова, 445.
б. Испољавајући наизглед велико поштовање према закону, које питање су фарисеји упутили Христу и која је била њихова права намера? Јован 8:4-6 (први део).
„Њихово тобожње поштовање прикривало је добро скован план за Његову пропаст. Хтели су да искористе ову прилику да издејствују Његову осуду, пошто би им се, ма каква била Његова одлука, пружио повод да Га оптуже. Ако ослободи жену, могли би Га оптужити да презире Мојсијев закон. Ако би рекао да је заслужила смрт, могли би Га оптужити Римљанима да присваја себи власт која само њима припада.“ – Жеља векова, 446.
Понедељак
28. април
2. ПРАВА СЛИКА ОТКРИВЕНА
а. Како је Исус одговорио на лажи фарисеја? Јован 8:6 (последњи део).
„Исус је један тренутак посматрао тај призор – жртву која је дрхтала у срамоти, великодостојнике окрутна лица, лишене сваког људског милосрђа. Његов савршено чисти дух устукну пред тим призором. Знао је зашто су довели жену пред Њега. Читао је срце и познавао карактер и историју свих који су ту стајали пред Њим. Ови назови-чувари правде су сами навели своју жртву на грех да би тако поставили замку Исусу. Не показујући никаквог знака да је чуо њихово питање, Исус се саже, не гледајући на њих, и поче да пише по прашини.“ – Жеља векова, 446.
б. Како је Исус показао оптужитељима да ни они сами нису без греха и шта су тада они учинили? Јован 8:7-9.
„Тужитељи су били поражени. Сад, пошто су са њих биле скинуте хаљине лажне светости, стајали су криви и осуђени у присуству Савршене Чистоте. Дрхтали су да се пред мноштвом не открије скривена неправда њиховог живота, те се удаљише један по један, погнутих глава и оборених погледа, остављајући своју жртву са Спаситељем пуним сажаљења и самилости.“ – Жеља векова, 447, 448.
ц. Уопштено говорећи, шта сви ми треба да научимо из речи које је Исус упутио тужитељима? Лука 6:42.
„Има људи који пренагљено покушавају да реформишу све оно што сматрају погрешним. Они мисле да би њих требало поставити на место оних који су починили извесне грешке. Они потцењивачки обезвређују све што су ти радници постигли док су други само посматрали и критиковали. Својим поступцима они говоре: ’Ја сам у стању да преузмем на себе велике одговорности. Дело би под мојим руковођењем успешније напредовало.’ Таквима који мисле да јако добро знају како се у раду може избећи свака грешка, наложено ми је да кажем: ’Не судите да вам се не суди’ (Матеј 7:1). Ви бисте можда избегли грешке у неком погледу, али сте зато у другом склони дубоком застрањивању које се веома тешко лечи и које би унело велику забуну и пометњу у дело. Те би грешке за дело биле далеко штетније од оних које су починили они које осуђујете.“ – 7 Сведочанство, 245.
Уторак
29. април
3. НЕОЧЕКИВАНИ ПОСТУПАК
а. Које питање је Исус упутио жени након што су њени тужитељи отишли? Како је начин на који се он понео у овој ситуацији утицао на њен живот? Јован 8:10,11.
„Жена је стајала пред Исусом у самртном страху. Његове речи: ’Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу’ звучале су јој као смртна пресуда. Она се није усудила да своје очи подигне Спаситељевом лицу, него је ћутећи очекивала своју судбину. Запрепашћена је гледала како њени тужитељи узнемирени и без речи одлазе; тада до њеног уха допреше ове дивне речи наде: ’Ни ја те не осуђујем, иди и одселе више не греши.’ Њено се срце растапало, и паднувши к ногама Исусовим, она јецајући у захвалној љубави и уз горке сузе признаде своје грехе.
„Ово је за њу био почетак једног новог живота, живота Богу посвећеног, у чистоти и миру. Подигнувши ову душу која је била тако дубоко пала, Исус је учинио веће чудо него кад је исцељивао болеснике од најстрашнијих телесних болести. Он је излечио ову душу од болести која би је одвела у вечну пропаст. Ова жена покајница постала је једна од најоданијих Његових следбеница. Са самопожртвовањем, љубављу и оданошћу, трудила се да покаже захвалност за ову велику милост опроштаја. За ову заблуделу жену свет је имао само презир и осуду, али безгрешни Спаситељ је имао самилости према њеној слабости и пружи јој руку помоћи. Док су је лицемерни фарисеји осудили, Исус јој рече: ’Иди и одселе више не греши.’“ – Здравље и срећа, 66, 67.
„Давањем опроштаја овој жени и охрабривши је да живи једним бољим животом, Исусов карактер зрачи лепотом савршене правде. Он не оправдава грех нити умањује осећање кривице, али не тежи да осуди, него да спасе. Свет је имао само презир и осуду за ту заблуделу жену; али Исус јој је пружио утеху и наду.“ – Жеља векова, 448.
б. Опиши ефекат Христове спасоносне милости. Лука 7:37-40,47,48.
„Исус познаје околности сваке душе. Што је већи грешников дуг, утолико му је више потребан Спаситељ. Његово срце пуно божанске љубави и самилости најдубље се приклања управо онима који су готово без наде ухваћени у замку непријатеља. Листу помиловања и враћања првобитних права роду људском Он је потписао сопственом крвљу.“ – Здравље и срећа, 67.
Среда
30. април
4. ШИРИТИ УТЕХУ СВУДА
а. Шта треба да буде одлика нашег држања, нарочито у односима са ближњима и на који начин је то једино могуће? 2 Коринћанима 1:3-5.
„Утицај околности на верско искуство душе готово је безначајан. Дух који гајимо даје обележје свим нашим поступцима. Човек који је у миру с Богом и својим ближњима не може да буде несрећан. Завист и зла нагађања не налазе места у његовом срцу; мржња ту не може да постоји. Срце које је у хармонији с Богом уздиже се изнад неугодности и тешкоћа овога живота.“ – 5 Сведочанство, 461.
„Невоље су научиле Исуса да обавља службу утешитеља. У свакој људској тузи и Он је тужан; ’јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају’ (Исаија 63:9; Јеврејима 2:18). Свака душа која је ступила у зајединцу Његових мука има предност да учествује у овој служби.“ – Мисли с Горе благослова, 29.
б. Опиши јединствену наду и привилегију коју имамо идући Христовим стопама. 2. Коринћанима 1:6,7.
„Ако не осећате да је част учествовати у Христовом страдању, ако у души не осећате никакав терет за душе којима прети пропаст, ако се нећете жртвовати да бисте одвојили средства за дело које се мора обавити, онда за вас неће бити места у царству Божјем. Морамо учествовати с Христом у Његовим патњама и на сваком кораку се угледати на Његово самоодрицање.“ – 9 Сведочанство, 104.
ц. Опиши врлину која је најпотребнија онима који верују у троструку анђеоску вест. 1 Коринћанима 13:13,4-8.
„Особине које су најнеопходније и које највише треба да се негују у народу који држи Божје заповести јесу стрпљење, дуго подношење, мир и љубав. Када нестане љубави неизбежно се појављује ненадокнадив губитак.“ – 6 Сведочанство, 368.
Четвртак
1. мај
5. НЕЖНОСТ И ПРОЦЕС ОБНОВЕ
а. Како ће се прави верници понашати ако други хришћанин падне у грех – насупрот ономе што лажни верници често чине? Галатима 6:1-3; Римљанима 15:1-3.
„Имајмо на уму да дело духовне обнове представља наш задатак. Тај циљ није могуће остварити у духу охолости, чиновнички и на заповеднички начин. Немојте својим понашањем да говорите: ’Ја имам ауторитет и хоћу да га применим’, немојте заблуделог обасипати бујицом оптужби и окривљавања. Настој да заблуделог исправиш ’духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.’ У међусобним односима са својом браћом у вери не смемо поступати тако да се они осећају одбаченима, не гурајмо их у обесхрабреност и очајање, говорећи: ’Разочарали сте ме и нећу се више трудити да вам помажем.’ Онај који се уздиже у својој уображености, сматрајући се веома мудрим и јаким у сваком погледу, а није наклоњен потлаченима, уцвељенима и онима који чезну за олакшањем, испољава на тај начин фарисејски дух и умотава се у хаљине своје самозване достојанствености; он се захваљује Богу што није као остали људи, верује да је његово понашање заслужно похвале и да је исувише јак да би могао подлећи искушењима. Али ’ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе’ (Галатима 6:3).“ – 6 Сведочанство, 369.
„Човек који окреће свој поглед од заблуделих и пушта их да и даље падају све ниже није Христов следбеник. Они који обично предњаче у оптуживању других и ревнују у њиховом кажњавању често су грешнији од њих у свом животу. Људи мрзе грешника, али љубе грех. Христос мрзи грех, али љуби грешника. То ће бити дух свих оних који иду за Њим. Хришћанска љубав нерадо кори, брзо уочава покајање, спремна је да опрости, да охрабри, да изведе залуталог на стазу светости и да га упути њоме.“ – Жеља векова, 448, 449.
Петак
2. мај
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Објасни какву замку су књижевници и фарисеји припремили за Исуса.
2. Како су лицемерни Јевреји испољавали привидно поштовање према закону?
3. Шта су Јевреји тужитељи морали да признају о себи?
4. Опиши наду указану заблуделој и малтретираној жени.
5. Како могу постати сличнији Исусу у понашању према заблуделим душама?