Недеља
15. јун
1. ПОРОДИЦА У ВИТАНИЈИ
а. Које ученике је Исус имао у граду Витанији? Јован 11:5.
„(Христово) срце је било везано за породицу из Витаније снажним везама наклоности и ради једног члана те породице је учињено Његово најчудесније дело.
„Исус је у Лазаревом дому често налазио одмора. Спаситељ није имао свој дом, него је зависио од гостољубља својих пријатеља и ученика, и често је, кад је био уморан и жељан људског друштва, са радошћу налазио уточишта у тој спокојној породици, далеко од гнева злобних и завидних фарисеја. Ту је наилазио на срдачан дочек и на чисто, свето пријатељство. Ту је могао говорити једноставно и потпуно слободно, знајући да ће они разумети и високо ценити Његове речи.“ – Жеља векова, 506.
б. У каквом дому је Бог присутан са својим најдрагоценијим благословима? Приче 3:33 (последњи део).
„Наш Спаситељ је ценио спокојну породицу и пажљиве слушаоце. Он је чезнуо за људском нежношћу, љубазношћу и пажњом. Онима чије је срце примало небеске поуке које је Он увек тако радо износио пружао је обиље благослова.“ – Жеља векова, 506.
Понедељак
16. јун
2. ЛАЗАР СЕ РАЗБОЉЕВА
а. Шта су Лазареве сестре предузеле када се њихов брат озбиљно разболео – и какав су одговор добиле? Јован 11:1-4.
„Лазара је савладала изненадна болест, а његове сестре су поручиле Спаситељу, говорећи: ’Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.’ Забринуте сестре су схватиле жестину болести која је погодила њиховог брата, али знале су да је Христос у стању да исцели сваку болест. Биле су уверене да ће Он разумети њихову жалост, и стога Га нису молиле да одмах дође, него су Му послале само поверљиву поруку: ’Онај који Ти је мио болестан је.’ Веровале су да ће се Он одмах одазвати Њиховој молби и да ће свратити код њих чим буде могао да дође у Витанију.
„Нестрпљиво су чекале да им Христос упути коју реч. Док год се у њиховом брату одржавала и најмања искра живота оне су се молиле Богу и чекале да Исус дође. Али се гласник вратио без Њега. Ипак, гласник је донео поруку: ’Ова болест није на смрт’, и оне су се чврсто држале наде да ће Лазар живети. Нежно су упућивале речи наде и охрабрења готово бесвесном болеснику.“ – Жеља векова, 508.
б. Опиши Христове речи и поступке током наредних неколико дана. Јован 11:5-8.
„У току та два дана изгледало је као да Христос и не мисли на ову вест, јер није уопште говорио о Лазару. Ученици су се сетили Јована Крститеља, Hristovog prethodnika. Питали су се зашто је Исус, поред своје моћи да чини дивна чуда, дозволио да Јован труне у тамници и умре насилном смрћу. Зашто Исус, кад располаже таквом силом, није спасао Јованов живот? То питање су често постављали фарисеји и износили га као непобитан аргумент против Христовог тврђења да је Син Божји. Спаситељ је упозорио своје ученике на невоље, губитке и прогањања. Да ли ће их заборавити у невољи? Неки су се питали да ли су погрешно разумели Његову мисију. Сви су били дубоко узнемирени...
„Ученици су се питали зашто је Исус чекао два дана кад већ има намеру да иде у Јудеју. Али у то време су они били обузети грозничавим страховањем за Христа и за себе саме. У поступку који је Христос намеравао да предузме они нису видели ништа друго до опасност.“ – Жеља векова, 508, 509.
Уторак
17. јун
3. РАЗОЧАРАЊЕ СЕ ПРЕТВАРА У НАДУ
а. Коју поруку за сва времена можемо извући из начина на који се Христос понео у низу комплексних догађаја везаних за Лазареву болест? Јован 11:9,10.
„Они који су имали прилику да постану Христови сарадници, али су презрели гласнике и њихову вест, изгубиће своја преимућства. Они ће ходати у тами, не знајући о шта се спотичу. Такви ће лако бити заведени заблудама последњих дана. Њихови умови заокупљени су безначајним питањима, и они губе благословену прилику да се ујарме са Христом и да постану Божји сарадници.“ – Фундаменталс оф Christian Едуцатион, 471.
б. Које дивно откривење је Исус подарио својим ученицима – а како су они ипак протумачили Његове речи? Јован 11:11,12.
„’Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.’ ’Лазар, наш пријатељ, заспа.’ Какве дирљиве речи! Речи толико пуне нежности! Помишљајући на опасности којима ће се њихов Учитељ изложити одлазећи у Јерусалим, ученици су готово заборавили ожалошћену породицу у Витанији. Али Христос није заборавио. Ученици су осетили прекор. Они су пре тога били разочарани што се Христос није брже одазвао позиву. Дошли су у искушење да мисле да Он према Лазару и његовим сестрама не гаји онако нежну љубав како су они претпостављали, јер би иначе пожурио одмах с гласником. Али су речи: ’Лазар, наш пријатељ, заспа’ пробудиле у њиховим душама искрена осећања. Били су уверени да Христос није заборавио своје пријатеље који су били у невољи.“ – Жеља векова, 509.
ц. Објасни шта су ове Христове речи заправо значиле. Јован 11:13,14.
„Христос је својој верној деци приказао смрт као сан. Њихов живот је с Христом скривен у Богу, и док не затруби последња труба, они који умру спаваће у Њему.“ – Жеља векова, 510.
Среда
18. јун
4. ЧЕКАЊЕ, ЧЕКАЊЕ, ЧЕКАЊЕ
а. Зашто Исус није дошао у Витанију чак и када је сазнао да је Лазар умро? Јован 11:15.
„Ученици су се чудили Христовим речима кад је рекао: ’Лазар умре. И мило ми је... што нисам био онамо.’ Да ли је Спаситељ својевољно сада избегавао дом својих несрећних пријатеља? Изгледало је да су сестре и Лазар на самрти били остављени сами. Али они нису били сами. Христос је видео све што се догађа и после Лазареве смрти је Христова милост подржавала ожалошћене сестре. Исус је видео како је туга раздирала њихова срца док се њихов брат борио са својим страшним непријатељем, са смрћу. Он је осећао сву тежину бола, кад је рекао својим ученицима: ’Лазар умре.’ Али Христос није имао да мисли само на своје драге пријатеље у Витанији, него је морао мислити и на припремање својих ученика. Они су имали да буду Његови представници у свету, како би Очев благослов обухватио све људе. Њих ради је дозволио да Лазар умре. Да је исцелио Лазара од болести, не би било учињено чудо које је најнепобитнији доказ о Његовом божанском карактеру.“ – Жеља векова, 510.
б. Шта треба да схватимо о начину на који је Велики Лекар дозволио да Лазар, Његов пријатељ, буде толико болестан и на крају умре? 1 Коринћанима 15:17-19; Псалам 18:28.
„(Христово) дело се није завршило испољавањем Његове моћи над болешћу. За Њега је свако дело исцељења било прилика да у срце човека утисне божанска начела Његове љубави и доброчинства.“ – Цоунселс он Health, 249.
„Да је Христос био у болесничкој соби, Лазар не би умро, јер сотона не би над њим имао никакву моћ. Смрт не би могла да баци своју стрелу на Лазара у присуству Онога који даје живот. Зато је Христос остао по страни. Он је дозволио непријатељу да употреби своју силу да би га могао побеђеног потиснути. Он је дозволио да Лазар потпадне под власт смрти и његове несрећне сестре су доживеле да им брат буде положен у гроб. Христос је знао да ће њихова вера у Њега као Спаситеља бити стављена на тешку пробу кад буду посматрале лице свог мртвог брата. Али Он је исто тако знао да ће њихова вера још много силније засијати после борбе кроз коју су тада пролазиле. Осећао је сву тежину бола кроз који су оне пролазиле. Иако није одмах дошао, Он је саосећао са њима, али је знао да за њих, за Лазара, за себе и за своје ученике мора извојевати победу.“ – Жеља векова, 510, 511.
Четвртак
19. јун
5. НЕ УВЕК ОНАКО КАКО МИ ОЧЕКУЈЕМО...
а. Шта увек треба да имамо на уму по питању смрти Божјих верних слугу, без обзира на то како она наступи? Псалам 116:15. Наведи примере.
„Јелисију није било дато да пође за својим учитељем на ватреним колима. Господ је дозволио да болује од дуготрајне болести. У дугим часовима људске слабости и патње, његова вера се крепила обећањима Божјим и он је увек гледао око себе небеске гласнике који су му доносили утеху и мир... Вера у Бога све је више јачала; и кад га је позвала смрт, био је спреман да почине од свог рада.“ – Пророци и цареви, 176, 177.
б. Шта се све догодило у Витанији пре Исусовог доласка – и ко је још био тамо присутан када је Он стигао? Јован 11:17-19.
„Одлажући свој долазак Лазару, Христос је желео да још једном укаже милост онима који Га нису примили. Он је одлагао свој долазак зато да би подижући Лазара из мртвих свом упорном, неверном народу пружио још један доказ о томе да је Он заиста ’васкрсење и живот’. Било Му је тешко да се одрекне целокупне наде у погледу свог народа – јадних и залуталих оваца дома Израиљевог. Његово срце се цепало због њихове непокорности. У својој милости је намеравао да им пружи још један доказ о томе да је Избавитељ, да само Он може изнети на светлост живот и бесмртност. То је имао да буде доказ који свештеници неће моћи погрешно тумачити. Из тог разлога није одмах отишао у Витанију. То највеће чудо – дизање Лазара из мртвих – требало је да стави печат Божји на Његово дело и да потврди Његово божанство.“ – Жеља векова, 511.
Петак
20. јун
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Ко су били чланови Лазареве породице?
2. Зашто се Исус није одмах одазвао на молбу својих пријатеља?
3. Каква је била реакција ученика на Христово држање?
4. Како на смрт треба да гледају они који верују у Христа?
5. Са којим циљем је Христос дозволио да Лазар умре?