Недеља
29. децембар
1. ИСУС, ЈЕДНО СА ОЦЕМ
а. Шта нам Божја Реч говори о Исусу пре Његовог утеловљења? Јован 1:1,2.
„Од вечних времена Господ Исус Христос је био једно са Оцем; Он је био ’обличје Бога’, обличје Његове владавине и величанства, ’сјајност славе Његове.’ Дошао је на наш свет да би показао ту славу. Дошао је на ову грехом замрачену земљу да открије људима светлост љубави Божје – да буде ’с нама Бог.’“ – Жеља векова, 7.
„Христос, Реч, јединородни Син Божји, био је једно са Вечним Оцем – једно у природи, у карактеру и намерама – једино биће које је могло да продре у све Божје савете и намере.“ – Патријарси и пророци, 6.
б. Како су на Христа гледали Отац и анђели? Псалам 45:6; Исаија 9:6; Јеврејима 1:3,6-8.
„Анђели су слуге Божје с којих, док на својим крилима журе да спроведу Његову вољу, одсјајива она светлост која непрекидно сија са Његовог лица. Али поглавар над свима њима је Син, Помазаник Божји, ’сјајност славе и обличје бића Његовог’, Онај који носи све ’у речи силе своје.’“ – Патријарси и пророци, 6.
Понедељак
30. децембар
2. ПРОЦЕС СТВАРАЊА
а. Ко је створитељ свега? Јован 1:3,10; Колошанима 1:15-17; Јеврејима 1:2.
„Христос је разапео небеса и поставио темеље земљи. Његова је рука поставила светове да лебде у простору и дала облик цветићу у пољу. Он је ’поставио горе својом силом’; ’Његово је море и Он га је створио’ (Псалам 65:6; 95:5). Он је испунио земљу лепотом и ваздух песмом. И на свим делима стварања на земљи, у ваздуху и на небу Он је исписао вест љубави Очеве.“ – Жеља векова, 8.
б. Опиши начин на који су створени светови и цео свемир. Псалам 33:6,9; 104:1-6.
„Бог је само говорио, и Његовом речју стварана су Његова дела у природном свету. Божје стварање представља само ризницу створених средстава спремних да их Он тренутно може употребити на своју радост и задовољство.“ – Коментари библијских текстова, 9.
„Када је земља изашла из руке свога Творца била је савршено лепа. Површина јој је била ишарана горјем, брежуљцима и равницама, а између њих налазиле су се дивне реке и пријатна језера. Брежуљци и горје, међутим, нису били кршевити ни стрми и нису имали страшне стеновите литице и ужасне поноре, каквих данас има. Оштра и зубата леђа стеновитих планинских венаца била су прекривена плодоносним тлом на коме је свуда бујало зеленило и плодно растиње. Није било одвратних мочвара и неплодних пустиња. Где год би се поглед зауставио, дивни жбунови и љупко цвеће дочекивали су га с поздравом. Узвишице су биле прекривене шумама чија су стабла била далеко величанственија од било које врсте дрвета које данас уопште постоји. Ваздух је био чист и здрав и у њему није било ни трага од заразних испаравања. Цела слика земље превазилазила је по лепоти сваки и најлепше уређени парк. Војске анђела су с усхићењем посматрале овај призор и радовале се дивном Божјем делу.“ – Патријарси и пророци, 17.
„У Библији нема ни помена о неким дугим вековима у којима се земља постепено развијала из хаоса. За сваки узастопни дан стварања, Свето писмо каже да је имао вече и јутро, као и сваки други дан који је од тада наступио. При завршетку сваког од тих дана, саопштава се шта је Творац тог дана учинио.“ – Патријарси и пророци, 95.
Уторак
31. децембар
3. СВЕТЛОСТ СВЕМИРА
а. Ко је Творац свег живота и светлости и какву корист ми имамо од тога? Јован 1:4-9; Дела 17:28.
„(Христос) је био тај који је у току свих векова говорио преко свих који су људима објављивали Божју реч. Све врлине највећих и најплеменитијих душа на земљи биле су само одраз Њега.“ – Васпитање, 65.
„Христос је ’Видело које обасјава сваког човека који долази на свет’ (Јован 1:9). Као што преко Христа свако људско биће има живот, тако преко Њега свака душа прима неки зрак божанске светлости.“ – Васпитање, 24.
„Божја сила још и сада ради на одржавању онога што је створено. Било не удара, нити се дисање наставља зато што је механизам, једном покренут, наставио да ради својом сопственом природном енергијом. Сваки удисај, сваки удар срца, доказ је бриге Онога у коме живимо, мичемо се и јесмо. Од најмањег инсекта до човека, свако живо створење свакодневно зависи од Његовог провиђења...
„Моћна сила која делује у целој природи и одржава све, није, као што неки научници сматрају, само неко свеобухватно начело, нека покретачка енергија. Бог је дух; а ипак је Он личност, биће; јер је човек начињен по Његовом обличју. Као личност Бог се открио у своме Сину.“ – Васпитање, 117, 118.
б. Шта Исус говори о себи? Јован 9:5; 8:12; 3:19; 12:46.
„Речима: ’Ја сам видело свету’ Исус је објавио да је Месија... Стари Симеун је говорио о Њему као о виделу – ’да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља’ (Лука 2:32). Тим речима је на Исуса применио једно пророчанство које је Израиљу било познато. Свети Дух је преко пророка Исаије рекао: ’Мало ми је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских’ (Исаија 49:6). Према општем тумачењу, то пророчанство се односило на Месију, а кад је Исус рекао: ’Ја сам видело свету’, народ није могао одбацити Његово тврђење да је Он Обећани.“ – Жеља векова, 452.
Среда
1. јануар
4. С НАМА БОГ
а. Шта је Исаија прорекао о Исусовом имену? Исаија 7:14. Када је то пророчанство испуњено? Матеј 1:22,23.
„Откако је Исус дошао да борави међу нама, ми знамо да је Бог упознат с нашим невољама и да Он саосећа с нама у нашим патњама. Сваки Адамов син и кћи могу увидети да је наш Творац пријатељ грешника. Јер у свакој речи милости, у сваком обећању радости, у сваком делу љубави, у свакој божанској привлачности која се испољила у Спаситељевом животу на земљи, видимо речи ’С нама Бог.’“ – Жеља векова, 11.
б. Шта је Исус учинио како би допро до нас у нашем палом стању? Јован 1:14; Филибљанима 2:5-8; Јеврејима 2:14-18.
„Да би нас упознао са својим божанским животом и карактером, узео је (Христос) нашу природу и живео међу људима. Божанство је било откривено у људској природи, невидљива слава у видљивом људском облику. Пошто људи непознато могу да науче само посредством познатог, небески појмови приказивани су кроз земаљске; Бог се открио у облику човека.“ – Христове очигледне поуке, 7.
„Син Божји је на сваком кораку био изложен нападима сила таме. После свог крштења, Он је Духом био одведен у пустињу где је био кушан четрдесет дана... Да није био судеоник у нашој природи, Он не би био кушан као што се ми кушамо. Да Му је било немогуће подлећи искушењу, Он не би могао да буде наш помоћник. Свечана је реалност да је Христос дошао да се у корист човека бори као човек. Његова кушања и победе говоре нам да се људи морају угледати на Христов узор; човек мора постати учесник у божанској природи.“ – Коментари библијских текстова, 438.
„Држати своју славу стално прикривену, као дете палог рода, то је била најстрожа дисциплина којој је Кнез живота морао да се потчини. У таквом стању Он је одмеравао своју снагу са сотоном. Онај који је био прогнан са неба борио се сада очајнички за превласт над Оним коме је завидео још у небеским дворовима. О, каква је то страшна борба била! Људским језиком то није могуће описати. Али у скоријој будућности то ће ипак разумети они који победе крвљу Јагњетовом и речју сведочанства својега.“ – Коментари библијских текстова, 438.
Четвртак
2. јануар
5. СВРХА УТЕЛОВЉЕЊА
а. Шта је Исус дошао да учини за људски род? Јован 3:16,17; 1:12; Лука 19:10.
„Према Христу се поступало онако како ми заслужујемо да се према нама поступа, зато да би се према нама поступало онако како Он заслужује. Био је осуђен због наших греха, у којима није имао никаквог учешћа, како бисмо ми били оправдани Његовом правдом, у којој нисмо имали никаквог учешћа. Пристао је на смрт која је нама припадала да бисмо ми имали живот који је припадао Њему. ’И раном Његовом ми се исцелисмо.’“ – Жеља векова, 12, 13.
б. На који начин смо ми обновљени Христовом жртвом? Галатима 4:5-7; Јеврејима 2:10.
„Христос је принео потпуну и савршену жртву која је довољна да спасе сваког сина и кћер Адамову, сваког ко испољи кајање због кршења Божјег закона и веру у Господа нашега Исуса Христа... Христос је Војвода нашег спасења. Својим патњама и својом жртвом Он је дао пример свим својим следбеницима и показао да су стражење, молитва и неуморни напори неопходни ако хоће да Му буду слични по љубави коју је Он осећао према палом роду.“ – 2. Сведочанство, 748.
„Бог љуби своју послушну децу. Он је припремио царство, не за неверне поданике, већ за своју децу која су окушана и проверена у овом оскврњеном и грехом исквареном свету. Као послушна деца, ми имамо предност да будемо у сродству са Богом. ’А ако си син’, каже Он, ’и наследник си’ наслеђа непропадљивог... Христос се потпуно поистовећује са својим народом.“ – Коментари библијских текстова, 647.
Петак
3. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Коју природу је Христос поседовао од вечних времена?
2. Ко је раширио небеса и поставио темеље земљи?
3. Од кога произлази сва права светлост?
4. Како се Исус назива у Исаији 7:14?
5. Шта је Исус постао узимајући на себе људску природу?