Недеља
9. фебруар
1. ПРОБЛЕМ МЕЂУ УЧЕНИЦИМА
а. Које питање се повело међу Јовановим ученицима и Јеврејима? Јован 3:25.
„Јованови ученици су љубоморно посматрали све већу Исусову популарност. Били су спремни да критикују Његово дело и убрзо су за то нашли прилику. Између њих и Јевреја појавио се спор око тога да ли се крштењем чисти душа од греха. Они су тврдили да се Исусово крштење битно разликује од Јовановог крштења. Убрзо су се сукобили са Христовим ученицима у погледу речи које треба употребити приликом крштења, а на крају и у погледу права Христових ученика да уопште обављају крштење.“ – Жеља векова, 157.
б. Како су Јованови ученици изразили своју завист према Исусовом делу и какав племенит одговор им је он дао? Јован 3:26,27.
„Јован је по својој природи имао недостатке и слабости толико својствене сваком човеку, али га је божанска љубав својим додиром преобразила. Он је живео у атмосфери која није била заражена себичношћу и славољубљем и био је високо изнад отрова зависти. Он није испољио никакво разумевање за незадовољство својих ученика, него је показао колико јасно схвата свој однос према Месији и колико је радосно дочекао Онога за кога је припремао пут.“ – Жеља векова, 158.
Понедељак
10. фебруар
2. ЈОВАНОВА МИСИЈА
а. Како је Јован показао да је разумео своју мисију? Јован 3:28,29.
„Јован је себе представио као пријатеља који игра улогу гласника између вереника припремајући пут за свадбену свечаност. Кад женик добије невесту, његова мисија као пријатеља је завршена. Он се радује срећи оних чијем сједињењу је допринео. Тако је Јован био позван да народу укаже на Исуса и он је са радошћу био сведок успеха Спаситељевог дела.“ – Жеља векова, 158.
б. Опиши Јованово, а и наше дело. Јован 1:23,29.
„Ослањајући се у вери на Спаситеља, Јован се уздигао до висине самоодрицања. Он се није трудио да људе привуче к себи, него да њихове мисли уздиже све више и више, да би их на крају зауставио на Јагњету Божјем. Он је лично био само један глас – глас у пустињи. Сад је са радошћу пристао да се повуче у тишину и сенку, како би све очи могле бити упрте у Светлост живота.
„Они који су верни свом позиву у својству гласника Божјих не траже почасти за себе. Самољубље нестаје у љубави према Христу. Тада никакво супарништво не омета напредак драгоцене јеванђеоске вести. Такви људи увиђају да се њихово дело састоји у томе да објављују као што је то чинио Јован Крститељ: ’Гле, Јагње Божије које узе на се грехе света’ (Јован 1:29). Они уздижу Исуса, а с Њим се уздиже човечанство. ’Овако говори високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених’ (Исаија 57:15).“ – Жеља векова, 158, 159.
„Немојте тежити за сопственим задовољством и удобношћу, већ се трудите да спознате и вршите Божју вољу. Нека се свако запита: Могу ли указати некој души на Јагње Божје које узе на себе грехе света? Могу ли утешити некога ко је малодушан? Могу ли бити средство за спасење једне душе у Божјем царству? Ми смо жељни дубоког утицаја Светог Духа у нашем срцу, не само да бисмо обезбедили беле хаљине за себе, већ да можемо и на друге деловати тако да се њихова имена нађу записана у књизи живота и да се оданде никада не избришу.“ – Хисторицал Sketches, 140.
Уторак
11. фебруар
3. ДАР ДУХА
а. Како је већина народа реаговала на Христову поруку? Јован 3:32.
„Ученици Јовану рекоше за Христа: ’Сви иду к Њему’, али је Јован, имајући јасније разумевање рекао: ’Сведочанство Његово нико не прима’, јер је био тако мали број оних који су били спремни да Га приме као Спаситеља од греха. Међутим, ’који прими Његово сведочанство, потрвди да је Бог истинит’ (Јован 3:33).“ – Жеља векова, 159.
б. На кога се излива дар Светога Духа? Јован 3:34.
„Небеску светлост можемо примити само ако смо вољни да одбацимо своје ’ја’. Не можемо схватити карактер Божји, нити примити Христа кроз веру ако не пристанемо да сваку своју мисао у послушности покоримо Христу. Свима онима који тако поступају даје се светлост и Свети Дух без мере. У Христу ’живи свака пунина божанства телесно. И да будете испуњени у Њему’ (Колошанима 2:9,10).“ – Жеља векова, 159.
ц. На који начин нам је у Светом писму откривен кључ за примање Светог Духа у још већој мери? Јован 14:15-17; Дела 5:32.
„Није довољно рећи само: ’Верујем’, него треба и живети у складу са истином коју исповедамо. Потчињавајући се вољи Божјој у својим речима, понашању и карактеру, ми доказујемо да смо заиста повезани с Њим. Увек када неко раскине са грехом, који представља прекршај закона Божјег, он свој живот доводи у сагласност са законом, у савршеној послушности. То је дело Светог Духа. Светлост добијена пажљивим проучавањем Речи Божје, глас савести, напори Светог Духа, све то у срцу ствара праву љубав према Христу, који је дао себе на жртву потпуну и беспрекорну да би искупио цело наше биће – тело, душу и дух. А љубав се испољава у послушности. Гранична линија између оних који љубе Бога и држе Његове заповести и оних који Га не љубе и презиру Његове прописе мора бити јасна и одређена.“ – 6 Сведочанство, 86, 87.
Среда
12. фебруар
4. ЗНАЧАЈ КРШТЕЊА
а. Зашто је важно да разумемо какав корак за Христа чинимо када одлучимо да се крстимо? Јован 3:36.
„Без Христа, крштење је, као и сваки други обред, форма без вредности.“ – Жеља векова, 160.
„Није потребна никаква распра око тога да ли од греха чисти Христово крштење или Јованово крштење. Христова милост даје живот души.“ – Жеља векова, 159, 160.
„Бесмртност, дакле, можемо добити захваљујући само Христу. Он каже: ’Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот’ (Јован 3:36). Сваки појединац може добити овај непроцењиви благослов, ако испуни постављене услове. Сви ’дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост’, наследиће ’живот вечни’ (Римљанима 2:7).“ – Велика борба, 474.
„Крштење представља најсвечаније одрицање од овог света. Они који се крштавају у троструко име Оца, Сина и Светога Духа изјављују јавно на самом почетку свог хришћанског живота да раскидају са служењем сотони и постају чланови царске породице, деца небеског Цара.“ – 6 Сведочанство, 86.
б. Објасни задивљујуће речи Јована Крститеља у којима се открива дубина посвећености живота представљена крштењем. Лука 3:7,8.
„Јован је знао да стави секиру на корен дрвета. Укоравао је грешнике, а грех осуђивао не плашећи се последица и припремао пут за Јагње Божје.
„Ирод је био ганут слушајући снажно и одређено сведочанство Јована Крститеља, и са дубоким интересовањем је запитао шта мора учинити да би постао његов ученик. Јовану је била позната чињеница да Ирод намерава да узме жену свога брата, мада јој је муж још био жив и верно му је рекао: ’Не можеш ти ње имати’, јер је то супротно закону.“ – Рани списи, 165.
„Јован Крститељ је отворено укоравао грех људи скромних занимања исто као и оних учених и образованих. Он је објављивао истину краљевима и племићима, без обзира да ли су они желели да је чују или не. Говорио је лично и директно.“ – Селецтед Messages 2, 149.
Четвртак
13. фебруар
5. МУДАР МЕТОД
а. Схвативши да фарисеји покушавају да створе сукоб између Јована и Њега, шта је Христос учинио? Јован 4:1-3.
„Христос је знао да (фарисеји) неће штедети напора да би створили раздор између Његових и Јованових ученика. Он је знао да се припрема олуја која ће понети собом једног од највећих пророка који је икад био дат свету. Желећи да избегне сваки повод за несугласице или раздор, Он је неупадљиво обуставио своју делатност и повукао се у Галилеју. И ми такође, остајући верни истини, морамо избегавати све оно што би могло довести до несугласица или неслоге, јер кад год се оне појаве, увек долази до губитка душа. Кад год наступе околности које прете да изазову неслогу, ми треба да се угледамо на пример Христа и Јована Крститеља.“ – Жеља векова, 160.
б. Шта треба да научимо из Јовановог става којим је желео да ублажи кризу? Јован 3:30.
„Многи, као Јованови ученици, сматрају да успех дела зависи од првобитних радника. Пажња је усредсређена на оно што је земаљско, уместо на оно што је небеско, појављује се завист, а напредак дела Божјег се омета. Онај коме се на тај начин неоправдано указују почасти долази у искушење да постане самопоуздан. Такав човек не увиђа своју зависност од Бога. Он поучава народ да се ослони на људско вођство, а тиме народ упада у заблуду и одваја се од Бога.
„Дело Божје не сме носити печат и натпис човека. С времена на време Господ употребљава разноврсно оруђе помоћу кога се најуспешније могу остварити Његови циљеви. Срећни су они који су вољни да буду смерни и да кажу као Јован Крститељ: ’Онај треба да расте, а ја да се умањујем.’“ – Жеља векова, 160, 161.
Петак
14. фебруар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто су Јованови ученици гајили завист према Христовом делу?
2. Шта је Јован рекао својим ученицима?
3. Са којом сврхом нам се даје дар Светога Духа?
4. Како крштење испуњава свој прави циљ?
5. Шта су Исус и Јован учинили када су схватили да постоји опасност од раздора међу њиховим ученицима?