Недеља
16. март
1. ЈЕДНАК СА БОГОМ
а. Осим исцељења хромога у суботу, због чега су још Јевреји мрзели Исуса? Јован 5:17,18.
„Исус је изјавио да... има иста права као и (Отац)...
„Читав јеврејски народ је Бога називао својим Оцем, и стога се главари не би толико разбеснели да је Христос приказао себе као да се налази у исто таквом односу према Богу. Међутим, сама чињеница да су Га оптужили за богохуљење показује да су они схватили да Он то право полаже у најузвишенијем смислу.“ – Жеља векова, 187.
б. На који начин је Христос одбранио ауторитет Божјих заповести изнад људских традиција? Матеј 15:1-9,13.
„Ти Христови противници нису располагали никаквим доказима којима би побили истине на које им је Он указивао. Они су могли само наводити своје обичаје и традиције, а ти докази су били слаби и бледи у поређењу са онима које је Исус црпео из речи Божје и из непрекидног тока природе.“ – Жеља векова, 187.
Понедељак
17. март
2. ЈЕДИНСТВО СА ОЦЕМ
а. Како је Исус објаснио свој однос са Оцем? Јован 5:19,20.
б. Коју власт и силу, Очеве атрибуте, је и Христос тврдио да поседује? Јован 5:21-23.
„Свештеници и поглавари су себе прогласили судијама да би осудили Христово дело, али је Он изјавио да ће судити не само њима него свему васионом свету. Свет је поверен Христу и кроз Њега сваки Божји благослов долази грешном људском роду. Он је био Спаситељ и пре и после свог отеловљења. Чим се појавио грех, појавио се и Спаситељ. Он је свакоме дао светлост и живот и према датој светлости ће се свакоме судити. И Онај који је дао светлост, Онај који је са најусрднијим преклињањем позивао душу, желећи да је отргне од греха и привуче у светост – Тај је истовремено и бранилац и судија.“ – Жеља векова, 190.
ц. Објасни промену у држању која се догађа када схватимо да је Христос наш судија. Римљанима 2:1-3; Матеј 7:1.
„Човек који гаји критичарски дух много је грешнији од онога кога оптужује, јер не само што чини исти грех, већ греху додаје своју уображеност и дух грубог критиковања.
„Христос је једино право мерило карактера, а онај који истиче себе као мерило за друге, себе ставља на Христово место. Будући да Отац ’сав суд даде Сину’ (Јован 5:22), ко год се усуђује да суди побудама других, поново присваја себи право које припада Божјем Сину. Те самозване судије и критичари стављају се на страну антихриста, онога ’који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог’ (2 Солуњанима 2:4).“ – Мисли са Горе благослова, 158.
„Ми не можемо читати срца. Будући да смо и сами несавршени, недостаје нам способност да судимо другима. Смртни људи могу да суде само по спољашњости. Само Ономе који познаје тајне побуде дела и који поступа нежно и сажаљиво, дато је право да одлучује о свакој души.“ – Мисли са Горе благослова, 156.
Уторак
18. март
3. ДРАГОЦЕНА СИГУРНОСТ
а. Која сигурност се даје сваком посвећеном Христовом вернику? Јован 5:24.
„У свакој заповести и у сваком обећању речи Божје налази се сила, па и сам божански живот којима се дате заповести могу и извршити и обећања остварити. Ко вером прихвата реч, прима и сам живот и карактер Божји.“ – Христове очигледне поруке, 23.
„Дело оправдања је велико дело које се врши за грешника умрљаног и окаљаног грехом. Онај који говори истину проглашава га праведним. Господ приписује вернику Христову праведност и проглашава га праведним пред целим свемиром. Он преноси његове грехе на Исуса, грешниковог представника, заменика и јемца. На Христа се полажу неправде сваке душе која верује. ’Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему’ (2 Коринћанима 5:21)...
„Иако се као грешници налазимо под осудом закона, Христос кроз властиту послушност закону тражи за душу која се каје заслуге Његове праведности. Како би задобио Христову праведност, нужно је да грешник упозна оно покајање које доводи до радикалне промене ума, духа и поступака. Дело преображења мора почети у срцу и испољавати своју силу кроз сваку способност људског бића. Али човек није у стању да сам буде извор таквог покајања; може га искусити само кроз Христа, који се уздигао у висине, повео са собом сужње и дао дарове људима.“ – Одабране поруке 1, 376.
б. Које божанске прерогативе је Христос објавио да поседује? Јован 5:25-29.
„Зато што је до дна искусио људске патње и искушења, зато што разуме слабости и грехе човека, зато што се нас ради одупро сотонином кушању, зато што праведно и милосрдно поступа са душама ради чијег спасења је пролио своју крв – због свега тога је Сину човечијем дата власт да суди.“ – Жеља векова, 190.
„Христу је дана моћ да дарује живот свим створењима.“ – Одабране поруке 1, 238.
Среда
19. март
4. ИСУС, СРЕДИШНА ТЕМА СВЕТИХ СПИСА
а. Како је Исус објаснио узрок неверовања Јевреја? Јован 5:37,38.
„Уместо да се правда за дело за које су Га оптуживали, или да објашњава из ког разлога је то учинио, Исус се успротивио поглаварима и оптужени је постао тужилац. Он их је укорио због њиховог окорелог срца и због непознавања светих списа. Рекао је да су они одбацили реч Божју јер су одбацили Њега кога је Бог послао.“ – Жеља векова, 191.
б. Зашто Јевреји нису успели да разумеју Свете списе? Јован 5:39,40.
„Слава Сина Божјег обасјава сваку страницу Старог завета, било да она садржи историју, или какав пропис, или пророчанство. Уколико је божанског порекла, читав систем Старог завета је сажето пророчанство јеванђеља. За Христа ’сведоче сви пророци’ (Дела 10:43). Почев од обећања датог Адаму, па преко патријараха и обредног система, величанствена небеска светлост припремала је пут за Спаситеља. Пророци су видели витлејемску звезду – Онога коме палица владалачка припада, док су будући догађаји пролазили пред њиховим очима у тајанственој поворци. Свака жртва је приказивала Христову смрт. У сваком облаку тамјана уздизала се Његова правда. У звуку сваке трубе одзвањало је Његово име. У величанственој тајни светиње над светињама боравила је Његова слава.
„Јевреји су поседовали свете списе и сматрали су да имају вечни живот самим тим што су имали спољашње познање Божје речи. Али је Исус рекао: ’Реч Његову немате у себи.’ Одбацујући Христове речи, Јевреји су одбацили и самога Христа. ’И нећете да дођете к мени да имате живот’, рекао је Он.
„Јеврејски поглавари су проучавали пророчанства о царству Месијином, али то нису чинили у искреној жељи да упознају истину, него са циљем да пронађу доказе који поткрепљују њихове славољубиве наде. Кад је Христос дошао на начин супротан њиховом очекивању, они нису хтели да Га приме и да би оправдали себе, трудили су се да Га прикажу као обмањивача. Кад су једном кренули тим путем, онда је сотони било лако да учврсти њихово супротстављање Христу. Баш оне речи које су морале бити доказ о Његовом божанству биле су протумачене против Њега. Тако су истину Божју претворили у лаж.“ – Жеља векова, 191, 192.
Четвртак
20. март
5. СЛАВА БОЖЈА
а. Шта је навело Јевреје да одбаце Исуса и обрате се лажним учитељима? Јован 5:41-44.
„Исус је рекао: ’Ја не примам славе од људи.’ Он није тражио признање Високог савета, није желео њихово одобрење. Њихово признање није за Њега било никаква почаст. Њему је небо дало ауторитет и моћ. Да је Он то желео, анђели би дошли да Му указују почасти. Отац би поново сведочио о Његовом божанству. Међутим, ради њих самих, ради народа чији су они били поглавари, Исус је желео да јеврејске старешине схвате Његов карактер и да приме благослове које је донео собом.
„’Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.’ Исус је дошао по налогу Божјем, носио је Његов лик, испуњавао Његову реч и тежио Његовој слави. Ипак, израиљски поглавари Га нису примили. Али да су дошли други, који би узели Христов карактер али који би поступали по својој вољи и тежили сопственој слави, они би били примљени. А зашто? Зато што онај ко тежи сопственој слави тај и у другима склоним славољубљу буди жељу за самоуздизањем. На такве позиве су се Јевреји одазивали. Они би примили лажног учитеља зато што он ласка њиховој охолости тиме што потврђује њихова омиљена гледишта и традиције. Али се Христово учење није поклапало са њиховим себичњачким појмовима. Оно је имало духовно обележје и изискивало је жртвовање сопственог ’ја’. Зато они нису хтели примити то учење. Они нису били упознати са Богом и Његов глас кроз Христа је за њих био глас туђинца.
„Зар се то исто не догађа и у наше време? Зар нема многих, чак и међу верским вођама, чија се окорела срца опиру Светом Духу, што им онемогућује да препознају глас Божји? Зар они не одбацују реч Божју само да би могли сачувати своје сопствене традиције?“ – Жеља векова, 192, 193.
Петак
21. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. На коју власт и право се Христос позивао?
2. Какав однос је одувек постојао између Христа и Оца?
3. Коју животворну моћ Христос поседује?
4. Објасни стих из Јована 5:39.
5. Опиши последице одбацивања Исуса као Месије од стране јеврејског народа.