Недеља
23. март
1. ГЛАДНЕ ДУШЕ
а. Осим ученика, ко је још пратио Исуса када је отишао преко Галилејског језера пре Пасхе? Јован 6:1,2.
„Христос се повукао у једно тихо место са својим ученицима, али је тај редак тренутак мирног одмора убрзо прекинут. Ученици су мислили да су се повукли тамо где неће бити узнемиравани, али је народ, чим је осетио да нема божанског Учитеља, почео да се пита: ’Где је Он?’ Неко је ипак приметио у ком су правцу отишли Христос и Његови ученици. Многи су пошли копном да их нађу, док су се други упутили лађом преко језера. Ближила се Пасха те су се групе ходочасника изблиза и издалека, на свом путу за Јерусалим, прикупљале да виде Исуса. Њима су се придруживали други, тако да се најзад окупило пет хиљада људи, осим жена и деце. Пре но што је Христос стигао на обалу, мноштво људи већ Га је чекало. Међутим, Он се непримећен искрцао с ученицима и провео је с њима неко време одвојен.“ –Жеља векова, 350.
б. Опиши духовно стање окупљених људи. Марко 6:34.
Понедељак
24. март
2. БРИГА ЗА НАШЕ ПОТРЕБЕ
а. Шта је Исус нежно препознао да је потребно људима – и како је Он ову прилику искористио да тестира веру свог ученика, Филипа? Јован 6:3-6.
„Посматрајући са брда масе које су долазиле, (Исусово) срце је било гануто саосећањем. Мада су прекинули Његов одмор, није био нестрпљив. Гледајући народ који је стално долазио, видео је једну већу потребу, која је захтевала Његову пажњу. ’И сажали Му се, јер беху као овце без пастира.’ Напустивши своје тренутно склониште, нашао је једно погодно место где их је могао учити. Свештеници и поглавари им нису пружили никакву помоћ, али је из Христа потекла исцељујућа вода живота чим је почео да учи мноштво путу спасења...
„Тај дан им је изгледао као да се небо спустило на земљу, те су потпуно били заборавили колико већ дуго ништа нису јели.
„Дан се ближио крају. Сунце је тонуло на западу, али се људи још увек нису разилазили. Исус је радио цео дан без хране и одмора. Био је блед од умора и глади и ученици су Га молили да одахне од напорног рада. Али се Он није могао одвојити од масе народа која се тискала око Њега...
„Онај који је учио људе како да обезбеде мир и срећу мислио је исто толико на њихове земаљске потребе колико и на духовне. Људи су били уморни и гладни. Било је ту мајки са бебама у наручју и малом децом која су се држала њихових хаљина. Многи су већ сатима стајали...
„Многи су дошли издалека и нису од јутра ништа јели. У околним градовима и селима би могли да купе храну. Али Исус им је рекао: ’Подајте им ви нека једу’, а затим се обрати Филипу и запита: ’Где ћемо купити хлеба да ови једу?’ То је рекао да би прокушао веру ученика.“ – Жеља векова, 350, 351.
б. Какав је био Филипов одговор? Јован 6:7.
„Филип је бацио поглед на море глава и закључио да је овде немогуће наћи хране да би се задовољиле потребе толиког народа. Он одговори: ’Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.’“ – Жеља векова, 351.
Уторак
25. март
3. ШТА ГОД ЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ
а. Коју информацију је Андрија пренео Исусу и шта је Господ тада наложио својим ученицима да ураде? Јован 6:8-10.
„Исус запита колико се хране може ту прикупити. ’Овде има једно момче’ – рече Андрија – ’које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет?’ Исус нареди да Му се то донесе. Тада наложи ученицима да све присутне разместе по трави у групама од педесет или сто, да би се сачувао ред и да би сви били сведоци онога што је хтео да учини.“ – Жеља векова, 351.
б. Објасни кораке које је Исус предузео у умножавању хлеба и коју поуку ми из тога можемо извући. Матеј 14:19; Марко 6:37-41; Јован 6:11.
„Исус није тежио да масе привуче к себи задовољавајући раскош и жељу за наслађивањем. За огромно мноштво уморних и гладних, после једног дугог и узбудљивог дана, једноставни обед је представљао не само доказ Његове моћи, већ и Његове нежне бриге за њих у обичним животним потребама. Спаситељ својим следбеницима није обећао богатство и раскош овог света; њихова судбина може да буде окована сиромаштвом, али Његова реч представља залог да ће њихове потребе бити задовољене и Он је обећавао оно што је далеко боље од земаљског благостања, а то је стална утеха Његове присутности.“ – Здравље и срећа, 33.
„У извршавању овог чуда Христос је затражени благослов примио од Оца; Он је делио ученицима, а ученици гладнима, а ови опет један другоме. Тако сваки који се уједини с Христом прима од Њега хлеб живота да би га предао другима. Ученици треба да успостављају и одржавају везу између Христа и народа.“ – Здравље и срећа, 34.
ц. На коју поуку о правој служби нас Бог овде подсећа? Исаија 61:6.
„(Ученици) донесоше све што су имали, али (Исус) их није позвао да једу, већ им заповеди да служе народу. Храна се умножавала у Његовим рукама, а руке ученика – испружене према Христу – не остадоше никада празне. Мала, готово незнатна залиха била је довољна за све. Кад се мноштво нахранило, онда су и ученици заједно са Исусом јели од драгоцене хране коју им је небо подарило.“ – Здравље и срећа, 34.
Среда
26. март
4. ЛЕПОТА ДЕЉЕЊА
а. Шта треба да научимо из важног упутства које је Исус дао након што је нахранио мноштво? Јован 6:12,13.
„Кад су корпе с остацима хране сакупљене, људи су помислили на своје пријатеље код куће. Желели су да и они окусе од хлеба који је Исус благословио. Ти остаци хране раздељени су народу који их је радо примио и понео собом у све околне крајеве.“ – Жеља векова, 354.
„Тада Исус нареди својим ученицима: ’Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне’ (Јован 6:12). Ове речи имају далеко веће значење него што је само сакупљање остатака. Поука је била двострука; ништа се не сме расипати. Ни овоземаљска преимућства не треба омаловажавати. Не смемо занемарити ништа што би могло да буде од користи неком људском бићу. Треба сакупљати све што би могло да ублажи патње оних који гладују на овом свету. Исто тако брижљиво морамо чувати и небески хлеб да би се могле задовољити потребе сваке душе. Ми живимо о свакој речи која излази из уста Божјих и ниједна од тих речи не сме да се изгуби. Ниједна реч која се односи на наше вечно спасење не сме занемарена и неискоришћена пасти на земљу.“ – Здравље и срећа, 33.
б. Коју хришћанску особину смо позвани да негујемо чак и када то изгледа незгодно или немогуће? Исаија 58:6-8; 1 Петрова 4:9.
„У свакој потреби и невољи треба да тражимо помоћ од Онога којему бескрајни извори стоје на располагању...
„Како често и ми кад видимо потребе сиромашних, напаћених и неуких падамо у малодушност! Ми се питамо: ’Шта ми са својим слабим силама и незнатним залихама можемо учинити да бисмо притекли у помоћ онима који су у тако тешкој невољи? Да ли треба да чекамо да то учини неко ко има веће способности или пак неко организовано удружење?’ Христос каже: ’Подајте им ви нека једу.’ Употребите средства, време и способности којима располажете. Принесите Исусу своје јечмене хлебове.
„Иако ваше залихе нису довољне да се њима нахране хиљаде гладних, оне могу да задовоље потребе једнога од њих. У Христовој руци, оне могу да постану храна за многе. Слично ученицима, дајте оно што имате. Христос ће ваш дар умножити. Он ће наградити оне који се искрено и једноставно уздају у Њега. И оно што је изгледало врло мало и незнатно показаће се као богата гозба.“ – Здравље и срећа, 35.
Четвртак
27. март
5. НАШ ТВОРАЦ И СНАБДЕВАЧ
а. Које дивне Божје особине никад не смемо заборавити? Псалам 37:25,26; Филибљанима 4:19.
„Милост Божја чини да се малом количином сви нахране. Божја рука може стоструко умножити. Он може поставити трпезу у пустињи. Додиром руке Он може умножити оскудну храну тако да буде довољно за све. Његовом силом умножени су хлебови и жито у рукама синова пророчких...
„Кад је Исус наредио својим ученицима да мноштву народа дају да једе, они су одговорили: ’У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ да ако идемо ми да купимо на све ове људе јела?’ (Лука 9:13). Шта је то за толики број људи?
„Ова поука важи за децу Божју у свим временима. Кад Господ да налог за извршење неког задатка, људи не треба да стоје и да се питају да ли је заповест разумна и какве ће бити последице ако је послушају. Можда ће оно што имају у рукама изгледати недовољно да се задовоље потребе, али ће из руке Господње доћи и претећи...
„Заједница данас мора много потпуније осећати повезаност између Бога и оних које је Он искупио жртвујући свога Сина, мора имати више вере у развој и напредак дела Божјег на земљи. Нико не сме губити време јадикујући да је снаге одвећ мало. Можда будућност наизглед не обећава много, али ће се радом и вером у Бога остварити оно што је потребно. Он ће умножити дарове који су Му принети у захвалности са молбом за Његов благослов, баш као што је умножио храну понуђену синовима пророчким и уморном мноштву.“ – Пророци и цареви, 162, 163.
Петак
28. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Опиши држање људи док су слушали Христове речи.
2. На који начин је Господ задовољио њихове физичке потребе?
3. Шта можемо научити из начина на који је Христос одржавао ред међу сакупљеним мноштвом?
4. Чега треба да се сетим када год сам подстакнут речима: ’Подајте им ви нека једу’?
5. Наведи примере када је Божје провиђење било нарочито испољено у твом животу.