Недеља
2. март
1. ПРИВЛАЧЕЊЕ ПАЖЊЕ
а. Након што је провео два дана са Самарјанима, куда је Исус отишао и кога су ове вести привукле? Јован 4:43-46.
„Вест о Христовом повратку у Кану убрзо се раширила по читавој Галилеји доносећи собом наду патницима и очајницима. У Капернауму су те вести привукле пажњу једног јеврејског племића који је био у царевој служби.“ – Жеља векова, 174.
б. Зашто је царев човек отишао да види Исуса? Јован 4:47.
„Његов син је боловао од неке неизлечиве болести. Лекари су били дигли руке од њега сматрајући да мора умрети. Међутим, кад је чуо за Исуса, отац је одлучио да Му се обрати за помоћ.“ – Жеља векова, 174.
Понедељак
3. март
2. ПОКАЗАТЕЉ СУМЊЕ
а. Опиши како је Исус открио унутрашњу агонију срца царевог човека који Га је потражио како би исцелио Његовог сина у Капернауму. Јован 4:48.
„Дете се налазило у веома тешком стању и отац је страховао да неће живети до његовог повратка. Ипак је пошао, сматрајући да мора лично изложити своју молбу. Надао се да ће очинским преклињањем пробудити наклоност Великог Лекара.
„Кад је стигао у Кану, нашао је Исуса окруженог великим мноштвом људи. Са срцем испуњеним страховањем, он се прогурао до Спаситеља. Његова вера се поколебала кад је пред собом видео само једног једноставно одевеног човека прашњавог и уморног од пута. Посумњао је у то да тај човек може учинити оно за шта је дошао да Га моли. Ипак се обратио Исусу, рекао Му зашто је дошао и преклињао Спаситеља да пође с њим до његовог дома. Међутим, Исус је већ знао за његов јад. Пре него што је племић пошао из свог дома, Спаситељ је знао каква невоља га је снашла.
„Међутим, Исус је такође знао да је отац у својој сопственој души поставио услов за своју веру у Њега. Ако његова молба не буде услишена, он Га неће примити као Месију...
„И поред свих доказа о томе да је Исус заиста Месија, молилац је одлучио да веру у Њега услови тиме што ће му се услишити молба.“ – Жеља векова, 174, 175.
б. Када смо у искушењу да тражимо знак, чега треба да се сетимо? Матеј 12:38,39.
„Христа је болело што Његов сопствени народ, коме су била поверена света пророчанства, није слушао глас Божји који му је говорио преко Његовог Сина.“ – Жеља векова, 175.
„Људи желе знак, као и у време Христово. Исус им је тада рекао да им неће бити дат никакав знак. Знак који треба да се види и сада и увек јесте деловање Светог Духа на ум учитеља, како би учинио Реч што упечатљивијом. Реч Божја није беживотна, сува теорија; она је дух и живот. Сотона ништа не би желео више него да умове људи одврати од Речи, да изван Речи траже и очекују нешто што би их задовољило.“ – Селецтед Messages 2, 95.
Уторак
4. март
3. СУПРОТСТАВЉЕНИ СТАВОВИ
а. Објасни разлике између Јевреја и Самарјана по питању њихове вере у Исуса. Марко 6:2-6; Јован 4:40-42.
„Колико су се ревно фарисеји трудили да докажу да је Христос варалица! Како су гледали на сваку Његову реч, покушавајући погрешно представити и протумачити све што је говорио! Понос, предрасуде и страсти затворили су све прилазе души за сведочанство Божјег Сина. Када је јасно укорио њихову неправедност и изјавио како њихова дела доказују да су сотонина деца, они су љутито узвратили оптужбом: ’Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби?’“ – Одабране поруке 1, 66.
„Спаситељ је упоредио ту сумњу и неверовање са једноставном вером Самарјана, који нису тражили никаква чуда нити знаке. Његова реч, неоспоран доказ о Његовом божанству, имала је убедљиву моћ која је освајала њихова срца.“ – Жеља векова, 175.
„Иако је (Исус) био Јеврејин, Он се радо дружио са Самарјанима, одбацујући фарисејске обичаје Јевреја у погледу тог презреног народа. Спавао је под њиховим кровом, јео за њиховим столом и поучавао их на њиховим улицама.“ – Дела апостола, 13.
б. Опиши искуство многих који су износили садашњу истину онима који су тврдили да су Божји народ кроз векове. Јеремија 20:8-11.
„Сви аргументи употребљени против Христа темељили су се на неистинама. Исти је био случај и са Стефаном и с Павлом. Али чак и најслабије и најмање поуздане изјаве изречене у корист криве стране имале су утицаја, будући да је било толико много оних чија су срца била непосвећена и који су желели да те изјаве буду истините. Такви су увек спремни да се ухвате за било коју тобожњу грешку код оних који им говоре неугодну истину.
„Не би требало да нас чуди када они који су склони да усвајају неистине спремно прихватају зла нагађања као да су неоспорне чињенице. Христос је много пута мудрошћу својих речи запањио и ућуткао своје противнике, али су они још увек жељно слушали сваку гласину и проналазили изговоре да Га обасипају непријатељски настројеним питањима.“ – Одабране поруке 1, 66.
Среда
5. март
4. ПОНИЗНА МОЛБА
а. Када се племићева вера ухватила за Христа, како је он поновио своју молбу? Јован 4:49.
„Као зрак светлости, тако су Спаситељеве речи упућене племићу разоткриле Његово срце. Он је видео да су побуде које су га навеле да тражи Исуса биле себичне. Сагледао је своју колебљиву веру у њеној правој светлости. У дубоком очајању је схватио да би његова сумња могла стајати живота његовог сина. Знао је да се налази у присуству Онога који може да чита мисли човека и за кога је све могућно... Он се вером сада чврсто ухватио за Исуса као што је учинио Јаков кад је, после борбе са анђелом, узвикнуо: ’Нећу те пустити док ме не благословиш’ (1 Мојсијева 32:26).“ – Жеља векова, 176.
б. Шта можемо научити из онога што је Исус учинио уместо да оде племићевој кући? Јован 4:50.
„Исус је желео да дарује и нешто више. Желео је не само да исцели дете, него и да племића и његову породицу начини учесницима у благодатима спасења и да упали светлост у Капернауму, који ће тако брзо постати поље Његовог сопственог рада. Међутим, племић је морао увидети своју потребу пре него што пожели Христову милост. Овај царев човек је представљао многе из свог народа. Они су прилазили Исусу из себичних побуда. Надали су се да ће добити неке специјалне користи кроз Његову моћ и своју веру су заснивали на остварењу тих земаљских користи. Они нису запажали своју духовну болест и нису увиђали да им је потребна божанска милост...
„Спаситељ се не може удаљити од душе која Га се чврсто држи и преклиње у својој потреби. Он рече: ’Иди, син је твој здрав.’ Племић је отишао од Спаситеља испуњен миром и радошћу какву никад раније није доживео. Не само што је чврсто веровао да ће његов син оздравити, него је целим срцем примио Христа као свог личног Спаситеља.“ – Жеља векова, 176.
„Ми сви желимо да на упућену молитву добијемо неодложан и директан одговор и склони смо да се обесхрабримо ако одговор не уследи одмах или ако буде другачији него што смо очекивали. Али Бог је исувише мудар и добар да би на наше молитве увек одговорио управо у оно време и на онај начин као што бисмо ми то желели. Он хоће да за нас учини нешто далеко више и боље него што би учинио кад би испунио све наше жеље... Ова искуства која представљају пробу за нашу веру допуштена су ради нашег добра.“ – Здравље и срећа, 201.
Четвртак
6. март
5. ЛЕК И СПАСЕЊЕ
а. На који начин је Исус излечио племићевог сина? Јован 4:51-53. На коју стварност нас то подсећа? Ефесцима 3:20,21.
„У оном истом тренутку кад је очева вера добила обећање: ’Син је твој здрав’, божанска љубав је додирнула дете на самрти.“ – Жеља векова, 177.
„У истом тренутку су они који су бдили над умирућим дететом у дому у Капернауму запазили изненадну и тајанствену промену. Сенке смрти је нестало са болесниковог лица. Црвенило од грознице уступило је место благом руменилу здравља које се враћа. Помућене очи засијале су свешћу, снага се вратила у слабо, измршавело тело. На детету се више није запажао никакав знак болести. Његово тело, ослобођено упале, постало је опет нежно и здраво и дете је заспало спокојним сном. Грозница га је пустила у најтоплије доба дана. У породици је настала велика радост.“ – Жеља векова, 176.
б. Како Исус одговара свакоме ко Га замоли за помоћ? Матеј 11:28-30.
„Спаситељ се не може удаљити од душе која Га се чврсто држи и преклиње у својој потреби.“ – Жеља векова, 176.
„Зар мислиш да се не смеш надати Божјем благослову зато што си грешник? Сети се да је Христос дошао на свет управо зато да спасе грешнике. Ми немамо ништа чиме бисмо могли да се препоручимо Богу; наша потпуна беспомоћност на коју се можемо позвати сада и увек представља разлог који нам Његову спасоносну моћ чини толико неопходном. Одрекавши се сваког самопоуздања, можемо управити свој поглед на крст Голготе и рећи: ’Ја немам ништа да Ти дам, само за крст се хватам.’“ – Здравље и срећа, 47, 48.
Петак
7. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто пророци по правилу нису добро прихваћени на својој постојбини?
2. Које племићеве речи су откриле његово неверовање?
3. Како је Христос реаговао на неверовање људи?
4. Ко је испољио већу веру у Исуса – Јевреји или незнабошци?
5. Шта Исус обећава свима који прихвате Његов позив?