Недеља
2. фебруар
1. ПОЗИВ НА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
а. Које Никодимово питање показује да је његово срце почело да омекшава? Јован 3:9.
„Исус је практично рекао Никодиму: Није полемика оно што ће ти помоћи. Докази неће донети светлост твојој души. Оно што ти је потребно, то је ново срце, иначе нећеш моћи да схватиш истину о царству Божјем. Никакав већи доказ те неће довести на право место, већ нови циљеви и нове побуде. Мораш бити наново рођен. Све док не дође до те промене, док све у теби не постане ново, и најјачи докази који би се могли навести не би имали никакве сврхе. Недостатак се налази у твом срцу; све се мора променити, иначе нећеш видети царства Божјега.
„Ова је примедба била за Никодима веома понижавајућа... Никодим није био толико духован да би схватио прави значај Христових речи. Али Спаситељ није аргумент дочекао аргументом...
„Неки зрачак истине продро је до ума овог законика. Христове речи су га испуниле ужасом и навеле на питање: ’Како може то бити?’ Са дубоком озбиљношћу Исус је одговорио: ’Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?’ Ове су речи пренеле Никодиму поруку да је, уместо што се раздражио и допустио да на површину избије иронија, требало да због свог духовног незнања има далеко скромније мишљење о себи. Христове су речи биле изговорене са толико свечаног достојанства а тон и поглед изражавао такву љубав да Никодим није био увређен кад је схватио свој понижавајући положај.“ – Сведочанства за проповеднике, 332, 333.
Понедељак
3. фебруар
2. МЕЊАЊЕ УОБИЧАЈЕНОГ СТАВА
а. Чиме су се фарисеји поносили? Лука 18:9-12.
„Јевреји су први били позвани у виноград Господњи, и због тога су постали охоли, истичући уображено некакву своју правду. Сматрали су да им њихова дугогодишња служба даје право на већу награду од других. Ништа их није могло озлоједити више неголи наговештај да ће у погледу Божје милости и незнабошцима бити дана иста права и преимућства као и њима.“ – Христове очигледне поуке, 365.
б. Како је Исус приказао дело Светог Духа у срцу? Јован 3:8.
„Ветар се чује међу грањем дрвећа и како шушти у лишћу и цвећу, а ипак је невидљив и нико не зна откуда долази и куда иде. Тако Свети Дух делује на срце. То Његово деловање не можемо боље објаснити него невидљивим кретањем ветра. Човек можда није у стању да тачно каже време и место или да се сети свих околности у процесу обраћења, али то не значи да се није обратио. Помоћу средства невидљивог као што је ветар, Христос непрекидно утиче на људско срце.“ – Жеља векова, 150, 151.
ц. На који начин се божански утисци учвршћују у срцу? Исаија 30:21; Јеремија 42:3; Матеј 16:17.
„Мало по мало, иако тога можда није свестан онај који прима, остају утисци који душу привлаче Христу. То се може постићи ако размишљамо о Њему, ако читамо Свето писмо или ако слушамо реч живог проповедника. Изненада, кад Дух непосредније апелује, душа се радосно предаје Исусу. Многи то називају изненадним обраћењем, али је то последица дугог деловања Духа Божјег – последица стрпљивог, дугог процеса.“ – Жеља векова, 151.
„Дозволите својим срцима да буду омекшана и потчињена под утицајем Божјег Духа. Нека се залеђена срца отопе деловањем Светог Духа.“ – Letters анд Манусцриптс 12, Letter 53, 1897.
Уторак
4. фебруар
3. ДОКАЗ О НОВОРОЂЕЊУ
а. На који начин се унутрашње деловање Светог Духа открива споља? Галатима 5:22-25.
„Иако је сам по себи невидљив, ветар изазива утиске који се виде и осећају. Тако се утицај Духа на душу открива у сваком поступку онога који осећа Његову спасоносну моћ. Кад Дух Божји потчини и освоји срце, живот се преображава. Грешне мисли се одбацују, зла дела се остављају, љубав, смерност и мир долазе на место гнева, зависти и свађе. Радост заузима место жалости, а на лицу се огледа небеска светлост.“ – Жеља векова, 151.
б. Када човек прима благослов преображења? Римљанима 10:9,10; 1 Јованова 1:9.
„Нико не види руку која узима терет, нити запажа светлост која долази из небеских дворова. Благослов долази кад се душа кроз веру преда Богу. Тада та сила коју ниједно људско око не може видети ствара ново биће по Божјем обличју.“ – Жеља векова, 151.
„Ако сваког дана Дух Свети обликује ваше срце, онда ћете имати божанску моћ опажања и схватићете карактер царства Божјега. Никодим је прихватио Христову науку и постао прави верник.“ – Сведочанства за проповеднике, 334.
ц. Како Христос илуструје овај процес? Матеј 13:33.
„Квасац скривен у брашну делује невидљиво док не укисне све. Тако и квасац истине делује тајно, мирно, али стално, док се душа не преобрази. Природне склоности мењају се и потискују, а у душу се усађују нове мисли, нова осећања, нове побуде и тежње. Као ново мерило карактера сада служи живот Христов. Наше мисли и цело биће мењају се и наше деловање је усмерено сада у другом правцу. Човеку се у том случају не дају неке нове способности него се постојеће посвећују и оплемењују. Савест се буди, а карактерне особине тако развијају да човек постаје заиста способан да служи Богу.“ – Христове очигледне поуке, 72.
Среда
5. фебруар
4. ПОЗНАТА ИЛУСТРАЦИЈА
а. Како је Христос приказао своје распеће које ће Га ускоро задесити? Јован 3:14,15.
„’И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне. Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни’ (Јован 3:14,15).
„То је било тле с којим је Никодим био упознат. Симбол подигнуте змије објаснио му је Спаситељеву мисију. Када је народ Израиљев умирао од уједа отровних змија, Господ је наложио Мојсију да начини једну змију од бронзе и да је постави на узвишеном месту усред логора. Тада је целом народу објављено да ће сваки који погледа змију остати у животу. Израиљци су знали да, сама по себи, змија нема никакве силе да им помогне. Она је била симбол Христа. Као што је кип начињен по облику смртоносних змија био подигнут ради њиховог исцељења, тако је Исус који је рођен ’у обличју тела греховног’ (Римљанима 8:3) имао да буде њихов Искупитељ. Многи Израиљци су сматрали да жртвени обред као такав има моћ да их ослободи од греха. Бог је хтео да им покаже да обред нема више моћи него змија од бронзе. Тиме је хтео да обрати њихове мисли ка Спаситељу. Било да се ради о исцељењу телесних рана или о ослобођењу од греха, они нису могли ништа постићи сами, већ једино вером у Дар Божји. Требало је да гледају у Њега да би живели.“ – Жеља векова, 154.
б. Упркос томе што им је омогућено да живе, зашто су неки ипак умрли? 1 Коринћанима 10:9; Јеврејима 3:12.
„Многи Израиљци нису хтели да се помогну леком који је небо одредило. Мртви и они на самрти лежали су свуда око њих и они су знали да ће без Божје помоћи и сами сигурно пропасти; па ипак, и даље су ридали због својих рана, болова и сигурне смрти, све док им није понестало снаге и очи се укочиле, а могли су за тренутак да се излече.“ – Патријарси и пророци, 450.
ц. Ако желимо да будемо спасени, где морамо да гледамо? Јеврејима 6:19,20.
„Кобне последице греха могу бити отклоњене једино помоћу средства за које се Бог постарао. Израиљци су спасавали свој живот на тај начин што би погледали у подигнуту змију. Међутим, тај поглед је у себи садржао и веру. Остајали су у животу зато што су веровали у Божју реч и средство предвиђено за њихово оздрављење. Тако и грешник може да гледа у Христа и живи. Вером у жртву помирења он добија опроштај... Христос има у себи и снаге и моћи да помогне грешнику који се каје.“ – Патријарси и пророци, 449.
Четвртак
6. фебруар
5. ДРЖАТИ ПОГЛЕД УПРАВЉЕН
а. Коју поуку, коју је касније и Никодим схватио, и ми морамо прихватити и увек имати на уму? Ефесцима 2:8; Лука 13:20,21.
„Често се чује питање: Зашто се у речима, животу и карактеру многих који тврде да верују у Божју Реч не види никаква реформа ни промена набоље? Зашто има толико њих који не могу да поднесу никакво супротстављање њиховим плановима и намерама, који испољавају непријатну ћуд и потпуно непосвећен темперамент, и чије су речи тако грубе, заповедничке и плаховите? У њиховом животу виде се иста саможивост, угађање својим жељама, исти темперамент и непромишљене и плаховите речи као и код световних људи. Код њих се види исто толико наглашена охолост, исто попуштање природним склоностима и толико изопачен карактер као да им је истина потпуно непозната. Узрок, у ствари, лежи у чињеници да они нису никада ни били стварно обраћени. Квасац истине они нису скрили у свом срцу, нити су му икада пружили прилику да врши у њима своје дело. Своје наслеђене или стечене склоности према злу оних никада нису потчинили његовој преображавајућој сили. Њихов живот открива потпуну одсутност Христове милости и неверовање у Његову моћ која може да промени и оплемени карактер.
„’Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божјом’ (Римљанима 10:17). Свети списи представљају велику покретачку снагу за преображај карактера. Христос се молио Оцу: ’Освети их истином својом: реч је Твоја истина’ (Јован 17:17). Реч Божја, ако се проучава и слуша, може снажно да делује на срца потискујући све несвете особине. Свети Дух долази да нас осведочи о нашој грешности, а вера која се буди у срцу делује кроз Христову љубав и чини нас Њему сличнима у телу, души у духу. Тек тада нас Бог може употребити да Његову вољу вршимо. Сила која нам је споља дана делује изнутра, нагонећи нас да истину коју смо примили преносимо и на друге.“ – Христове очигледне поуке, 72, 73.
Петак
7. фебруар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Која је била главна особина фарисеја у Исусово време?
2. Објасни како ми бивамо препорођени у Христово обличје.
3. На који начин се открива преображај срца?
4. Објасни симбол подигнуте змије.
5. На који начин парабола о квасцу открива раст у Божјој милости?