Недеља
9. март
1. ЛЕКОВИТЕ ВОДЕ
а. Са којим циљем су многи болесници ишли у Јерусалим? Јован 5:2,3.
б. Шта је народ веровао у вези са бањом Витездом? Јован 5:4.
„У одређено време би се вода те бање замутила и било је распрострањено веровање да је то био резултат неке натприродне силе и да ће онај који први уђе у бању пошто се вода замути оздравити од ма какве болести боловао. Стотине болесника су долазиле у ту бању. Међутим, било их је толико много да би, кад се вода замути, сваки навалио газећи пред собом људе, жене и децу који су били слабији од њега. Многи се нису могли ни приближити бањи. Неки, кад би успели да дођу до ње, умирали су на њеној ивици. Око бање су била подигнута склоништа како би се болесници заштитили од жеге дању и од хладноће ноћу. Било је болесника који су проводили ноћи под тим тремовима, пузећи до воде из дана у дан у узалудној нади оздрављења.“ – Жеља векова, 179.
ц. Како је почео разговор између Исуса и једног човека у бањи? Јован 5:5-7.
Понедељак
10. март
2. ДРУГАЧИЈА ВРСТА ОДУЗЕТОСТИ
а. Који човеку немогућ задатак је Исус наложио одузетоме да изврши и са каквим резултатима? Јован 5:8,9 (први део).
„Овог патника Исус није питао да ли верује у Њега. Он је једноставно рекао: ’Устани, узми одар свој и ходи.’ Али се болесникова вера ухватила за ту реч. Сваки његов живац и мишић испунише се новим животом и здравље се врати у његове одузете удове. Без поговора он се својом вољом покорава Христовом наређењу, а сви се његови мишићи покоравају његовој вољи. Скочио је на ноге и осетио да је здрав човек.
„Исус му није обећавао божанску помоћ. Болесник би можда почео да сумња и на тај начин пропустио једину прилику да оздрави. Али он је веровао у Христову реч и поступајући по њој добио је снагу.“ – Жеља векова, 181.
б. У ком духовном стању се налазе људи који су одвојени од Христа? Исаија 1:5,6; Римљанима 7:24.
„Грех нас је одвојио од живота Божјег. Наше душе су парализоване. Сами по себи, ми нисмо у стању да живимо светим животом као што немоћан болесник није био способан да хода. Многи људи увиђају да су беспомоћни и чезну за оним духовним животом који ће их довести у склад са Богом; они узалуд покушавају да то постигну.“ – Жеља векова, 182.
ц. Који је једини лек за такво стање? Дела 9:34.
„Спаситељ се над сваким искупљеником своје крви сагиње говорећи са неизрецивом нежношћу и сажаљењем: ’Хоћеш ли да будеш здрав?’ Он вас позива да устанете у здрављу и спокојству. Немојте чекати да осетите да сте исцељени. Верујте у Његову реч и она ће се испунити. Потчините своју вољу Христу. Будите испуњени вољом да Му служите, и ако поступите по Његовој речи, стећи ћете снагу. Ма како рђави били поступци, ма какве биле страсти које услед дугог попуштања везују душу и тело, Христос може и чезне да вас ослободи. Он даје духовни живот вама ’који бејасте мртви за преступљења’ (Ефесцима 2:1). Он робу везаном слабостима, несрећом и оковима греха даје слободу.“ – Жеља векова, 182.
Уторак
11. март
3. ХОДИТИ У НОВОМ ЖИВОТУ
а. Како нам Христос помаже да постанемо победници? Ефесцима 2:1-6.
„Човек је природно склон да подлеже сотониним сугестијама, и он није у стању да се успешно одупире тако страшном противнику уколико Христос, као моћни Победник, не борави у њему, усмеравајући његове чежње и дајући му снагу... Сотона зна чак и боље него што то знају припадници народа Божјег какву моћ они могу имати у сукобу с њим када своју снагу налазе у Христу. И најслабији верник, када се чврсто ослони на Христа и смерно затражи помоћ од Њега као моћног Победника, може са успехом да одбије сотону и све његове помагаче.“ – 1 Сведочанство, 309, 310.
„Ми се морамо учити од Христа. Морамо знати шта је Он за оне који су откупљени крвљу Његовом. Морамо схватити да вером у Њега стичемо преимућство да постанемо судеоници у божанској природи и да на тај начин можемо избећи поквареност која је исход похоте и попуштања телесним жељама. Онда ћемо се очистити од сваког греха, од свих карактерних недостатака и мана. Нећемо осећати потребу да подупиремо ниједну склоност ка греху...
„Као судеоници у божанској природи, одбацићемо све урођене и стечене склоности ка злу и постати жива сила на добро. Учећи се стално од божанског Учитеља, учествујући свакодневно у Његовој природи, ми сарађујемо с Богом у савладавању искушења која нам сотона стално подмеће. Бог ради, и човек ради; и на тај начин човек постаје једно са Христом као што је Христос једно са Оцем. Тада седимо заједно с Христом на небесима. Душа нам налази мир и сигурност у Исусу.“ – The Review анд Хералд, Април 24, 1900.
б. Опиши мир који добијамо Христовом снагом. Римљанима 8:3-6.
„Свако дете живи животом добијеним од оца. Ако сте Божја деца, рођена Његовим Духом, живите животом који сте добили од Бога... Исусов живот се показао у ’смртном телу нашем’ (2. Коринћанима 4:11). Тај живот ће у вама изградити исти карактер и чинити иста дела каква је чинио и преко Њега. Тако ћете бити у складу са сваким прописом Његовог закона; јер ’закон је Господњи савршен, крепи душу’ (Псалам 19:7). Уз помоћ љубави ’правда закона испуниће се у нама који не живимо по телу него по Духу’ (Римљанима 8:4).“ – Мисли с Горе благослова, 99.
Среда
12. март
4. ГЊЕВ ФАРИСЕЈА
а. Игноришући благослов изливен на одузетог човека, зашто су се фарисеји разгњевили? Јован 5:9 (последњи део),10.
„Идући журно чврстим, снажним кораком хвалећи Бога и радујући се свом наново пронађеном здрављу, (исцељени богаљ) је срео неколико фарисеја, и одмах им је испричао како је оздравио. Био је изненађен кад је видео како су га они хладно саслушали.
„Намрштена чела они су га прекинули питајући га зашто носи свој одар кад је субота. Строго су га опоменули да је ношење терета у дан Господњи противно закону. Човек је у својој радости чак и заборавио да је субота. Ипак, није осећао да је ишта погрешио што се покорио заповести Онога који је имао такву божанску моћ, па је смело одговорио: ’Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.’ Они су га питали ко је био тај што је то учинио, али он им није могао рећи. Ти поглавари су знали да је постојао само Један који је могао учинити то чудо, али су желели да имају јасан доказ о томе да је то био Исус како би Га могли осудити за прекршај суботе. По њиховом фарисејском мишљењу, Он не само што је прекршио закон тиме што је исцелио болесника у суботу, него је учинио преступ и тиме што је рекао исцељеном човеку да носи одар свој у суботу.“ – Жеља векова, 182, 183.
б. Шта су Јевреји направили од суботе? Матеј 23:4.
„Јевреји су тако били изопачили закон, да су га претворили у јарам ропства. Њихови бесмислени прописи ушли су у пословицу код других народа. Нарочито је субота била ограђена свим могућим бесмисленим ограничењима. За њих она није била радост, славна и света у Господу. Књижевници и фарисеји су учинили да празновање суботе постане неподношљив терет. Јеврејину није било дозвољено да наложи ватру, па чак ни да упали свећу суботом. Услед тога они су зависили од незнабожаца за многе услуге које су њима прописи забрањивали да сами чине. Они нису помишљали да уколико ти поступци значе преступ, они који узимају друге да их врше исто су тако грешни као да су их сами извршили. Они су сматрали да је спасење намењено само Јеврејима и да се стање других, пошто је безнадежно, не може погоршати. Али Бог није дао никакве заповести којима се не би могли сви покоравати. Његови закони не одобравају никаква неразумна или себична ограничења.“ – Жеља векова, 183.
Четвртак
13. март
5. СУБОТА И ЊЕНА СВРХА
а. Како се Исус односио према Божјем закону и према суботи? Исаија 42:21.
„Исус је дошао да ’учини закон великим и славним.’ Он није настојао да умањи његову важност, него да га уздигне... Он је дошао да ослободи суботу тих тегобних прописа услед којих се, уместо благослова, претворила у проклетство.“ – Жеља векова, 185.
б. Шта треба, а шта не треба чинити у суботу? 2 Мојсијева 20:8-11.
„(Христос) је међу патницима у бањи изабрао најтежег болесника да на њему испољи своју моћ исцељења и рекао је том човеку да носи свој одар кроз град да би објавио велико дело које је над њим било извршено. На тај начин ће се покренути питање о томе шта се по закону може чинити у суботу и омогућити Му да осуди прописе Јевреја у погледу дана Господњег и да њихове традиције прогласи неважећим.
„Исус је рекао да је дело исцељења болесних у складу са законом о светковању суботе као и са делом и задатком анђела Божјих, који непрекидно силазе с неба на земљу да би помогли напаћеном човечанству...
„И човек тога дана такође мора извршити неко дело. Морају се задовољити животне потребе, болесник се мора неговати, невољнима и сиромашнима мора се указати помоћ. Није без кривице онај ко оваква дела избегава у дан суботни. Свети Божји дан одмора одређен је за човека и дела милосрђа су потпуно у складу са наменом суботе. Бог не жели да Његова створења ма и један тренутак трпе патњу која би се могла отклонити у суботу или ма ког другог дана.“ – Жеља векова, 185, 186.
Петак
14. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Које веровање је преовладавало у народу о бањи Витезди?
2. Који посебан случај је привукао Христову пажњу?
3. На који начин наша духовна обамрлост може бити излечена?
4. Шта је у великој мери раздражило Јевреје по питању чудесног исцељења?
5. Која дела су у складу са заповешћу о суботи?